Tim iz Kineske akademije nauka razvio je živi tekstil od Cordyceps militaris koji se formira iz hifa i sferičnih peleta i podseća na mekan netkani materijal. Materijal može da se samopopravi nanošenjem vlažnih peleta, a moguće je dodati pigmentne kvasce ili melanin (npr. Aspergillus niger) za boju i UV zaštitu. U zemljištu materijal se gotovo potpuno razgradi za nešto više od 40 dana — odlična osobina za smanjenje modnog otpada, ali i izazov za dugotrajnost odeće.
Živa Odeća Od Gljiva: Haljina Koja Se Sama Popravlja i Brzo Se Razlaže
Scientists turned Cordyceps militaris fungus into a living textile that can repair itself when damaged | ©Image Credit: Facebook / Fashion Business Journal
Budućnost mode mogla bi postati doslovno živa. Istraživači iz Kineske akademije nauka, na čelu sa Ke Li, razvili su tekstil od gljive Cordyceps militaris i oblikovali ga u komad odeće — haljinu koja se po svojstvima više približava mekoj netkanoj ploči nego tradicionalnom tkanom pamuku.
Kako funkcioniše materijal
Gljiva se uzgaja u tečnim kulturama dok ne formira male sferične pelete. Nakon pranja, peleti se stavljaju u kalupe gde se hife — mikroskopske niti gljive — međusobno isprepliću i formiraju kontinuirani list materijala. Takav proces eliminiše potrebu za konvencionalnim potporama kao što su plastična mreža ili drugi skeleti.
Modifikacije i dodatna svojstva
Istraživači mogu u materijal uvoditi druge mikroorganizme kako bi mu dali nove funkcije: specijalno projektovane kvasne ćelije proizvode pigment za boju, a Aspergillus niger stvara tamni, melaninom bogat sloj koji apsorbuje UV zračenje i pruža zaštitu od sunca.
Samopopravljanje
Ključna osobina ovog tekstila je mogućnost popravke — ako se materijal pocepа, dovoljno je naneti sveže, vlažne gljivične pelete na oštećeno mesto; gljiva može prerasti prekid i „zazidati” ranu, obnavljajući kontinuitet materijala. Ovo se postiže kada su ćelije aktivne, odnosno u uslovima sa vlagom i hranljivim supstancama.
Ograničenja i bezbednost
Kada je suv, materijal ulazi u stanje mirovanja i biološka aktivnost opada — to je i razlog za to da haljina nije nošena i da je tretirana kao izložbeni eksponat. Autorica rada naglašava da Cordyceps militaris ne predstavlja rizik od „zombifikacije” ljudi; u stvarnosti ne napada ljude kao u fikciji.
Biorazgradivost
U zemljištu je materijal pokazao gotovo potpunu vidljivu degradaciju za nešto više od 40 dana. To predstavlja veliku prednost za problem otpada iz brze mode, ali i potencijalni nedostatak — prebrza razgradnja u upotrebi bila bi nepoželjna (npr. odeća koja počne da se raspada dok je nosite).
Moguće primene i budući razvoj
Autori i spoljašnji komentatori, poput Justina Beardsleyja sa Univerziteta u Sidneju, spekulišu da bi se biološki materijali u budućnosti mogli "programirati" da menjaju svojstva u zavisnosti od okoline — na primer, da postanu vodoodbojni tokom kiše, a prozračniji po lepom vremenu. Takav pristup otvara prostor za odeću koja reaguje na kontekst i produžava njen funkcionalni život.
Napomena o mirisu: Sveži uzorci mogu imati blagi fermentacioni miris, ali pranje, sušenje i finalna obrada znatno ga umanjuju.
Zaključak: Materijal od Cordyceps militaris je intrigantna i potencijalno održiva alternativa konvencionalnim tekstilima — sa jasnim prednostima u pogledu biorazgradivosti i samopopravke, ali i sa izazovima koji se tiču dugovečnosti i kontrole biološke aktivnosti tokom upotrebe. Izvor: New Scientist (preko Geekspin).
Pomozite nam da budemo bolji.
