Pregled Univerziteta Oxford obuhvata 303 zabeležena slučaja, 66 anketa primatologa i 58 medijskih izveštaja o međuvrstnim vezama primata. Primeri uključuju langure koje maze veverice, snub-nosed majmune koji se igraju sa svinjama i kapucine koji su odgajali marmoseta. Iako autori upozoravaju da to nije isto što i ljudsko posedovanje ljubimaca, nalaz sugeriše da su empatija i socijalna fleksibilnost kod primata duboko ukorenjene. Rezultati mogu pomoći i u boljem upravljanju mešovitim životinjskim postavkama u rezervatima i zoološkim vrtovima.
Majmuni Ponekad Imaju 'Ljubimce': Šta Pokazuje Veliki Pregled Primata
A review of over 300 cases of inter-species friendships indicates primates are also socially curious.
Mi volimo svoje ljubimce — ali nismo jedini primati koji sklapaju bliske veze sa životinjama drugih vrsta. U prvom sistematskom pregledu takvih ponašanja, objavljenom u časopisu Primates, antropolozi sa University of Oxford sakupili su i analizirali stotine zabeleženih međuvrstnih interakcija kod majmuna i čovekolikih majmuna.
Autori su koristili trodelnu bazu podataka: 303 slučaja iz naučne literature, 66 anketa primatologa i 58 medijskih izveštaja. Među opisanim primerima su:
- Tufted gray languri (Semnopithecus priam) koji maze veverice na Šri Lanki,
- Snub-nosed majmuni (Rhinopithecus bieti) koji se igraju sa domaćim svinjama u Kini,
- Kapucini (Sapajus libidinosus) u Brazilu koji su nekoliko meseci odgajali mladunče marmoseta.
Cyril Grueter, antropolog i koautor studije: „Ova ponašanja možda predstavljaju neke od evolutivnih gradivnih blokova iz kojih je kasnije proizašlo ljudsko povezivanje sa životinjama. Pokazuju nam i kako primati ispoljavaju empatiju, socijalnu fleksibilnost i radoznalost prema drugim vrstama.“
Autori upozoravaju da ovakve veze ne treba jednostavno poistovećivati sa ljudskim poimanjem posedovanja ljubimaca. Mnogi opisi uključuju nošenje, negu, zajedničke igre ili spavanje pored druge životinje bez očigledne direktne koristi — što sugeriše da su motivi često socijalni ili emocionalni, a ne isključivo funkcionalni.
Ovi nalazi se razlikuju od uobičajene međuvrstne saradnje u prirodi (kao kod mešanih jata riba ili savezništva između zebri i nojki) jer kod primata često ne postoji odmah vidljiva obostrana korist. Zato istraživanje otvara pitanja o evoluciji empatije i kognitivne fleksibilnosti kod primata, uključujući pretke ljudi.
Praktična primena studije može biti značajna za upravljanje mešovitim postavkama u zoološkim vrtovima i centrima za oporavak divljih životinja — bolji uvid u prirodu ovih interakcija može pomoći u kreiranju sigurnijih i pogodnijih uslova za životinje.
Zaključak: Veze koje primati uspostavljaju s drugim vrstama pokazuju složenost njihovih društvenih ponašanja i pružaju novu perspektivu na rane evolutivne korake empatije i socijalnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
