Studija na devet makaka iz Mandai Wildlife Reserve (Singapur) pokazuje da majmuni spontano povezuju zaobljene oblike sa rečju „Bouba“, a šiljaste sa „Kiki“, slično efektu poznatom kod ljudi. Svaki majmun je prošao 24 pokušaja, a rezultati su pokazali učestalost izbora iznad slučajnosti — šanse za izbor zaobljenog oblika bile su gotovo šest puta veće u Bouba uslovima. Ipak, uzorak je mali i studija još nije recenzirana, pa su potrebna dalja istraživanja.
Majmuni Pokazuju 'Bouba/Kiki' Jezičku Pravilo Koje Nismo Očekivali Samo Kod Ljudi
(Anup Shah/Getty Images + Andrew Dunn/Wikimedia Commons)
Ako biste morali da imenujete dva oblika — jedan zaobljen, drugi oštar — većina ljudi bi zaokruženi nazvala „Bouba“, a šiljasti „Kiki“. Taj fenomen, poznat kao efekt bouba/kiki, prvi put je opisan još 1920-ih i smatra se primerom univerzalne veze između zvuka i oblika kod ljudi. Novo istraživanje sugeriše da slično zapažanje postoji i kod makaka, što može imati implikacije za poreklo nekih osnovnih veza u jeziku.
The shapes used in the 'bouba/kiki' experiments.(Andrew Dunn/Wikimedia Commons/CC BY-SA 3.0)
Metodologija
U eksperimentu su učestvovala devetero majmuna iz Mandai Wildlife Reserve u Singapuru: osam dugorepih makaka (Macaca fascicularis) i jedan južni svinjorepi makak (Macaca nemestrina). Prvo su ih trenirali da pokazuju preferenciju za šolju ispod čijeg je poklopca bio prikazan oblik–hibrid (kombinacija zaobljenih i šiljastih elemenata) pod kojim je skrivena hrana. U toj fazi nije puštan nijedan zvuk.
YouTube Thumbnail
Nakon toga su majmuni obavljali test od 24 pokušaja (podeljena u blokove od po tri), u kome su birali između dve šolje — jedna sa jasno zaobljenim oblikom, druga sa jasno šiljastim oblikom — dok je u pozadini kontinuirano bila puštana snimljena reč „Bouba“ ili „Kiki“. Položaj oblika i vrsta reprodukcije bili su uravnoteženi među pokušajima kako bi se smanjila pristrasnost.
Food was hidden in the cup with the shape on the lid. (Loconsole et al., bioRxiv, 2026)
Rezultati
U većini slučajeva majmuni su spontano birali zaobljeni oblik kada su čuli „Bouba“, a šiljast oblik kada su čuli „Kiki“. Statistička analiza pokazala je da su ovi izbori značajno češći nego što bi se očekivalo slučajno. Autori navode da su šanse za izbor zaobljenog oblika bile gotovo šest puta veće u Bouba nego u Kiki uslovima (Loconsole et al., bioRxiv, 2026).
An illustration of the experimental setup. (Loconsole et al., bioRxiv, 2026)
"U skladu sa ovim uslovno-specifičnim efektima, šanse da se izabere zaobljeni oblik bile su skoro šest puta veće u Bouba nego u Kiki pokušajima," navode autori.
Ograničenja i implikacije
Rezultati su zanimljivi, ali treba ih tumačiti oprezno: uzorak je mali (devet jedinki) i studija još nije prošla recenziju — nalazi su dostupni kao preprint na bioRxiv. Potrebna su dalja istraživanja sa većim brojem jedinki, različitim vrstama i nezavisnim replikacijama pre nego što zaključimo da je ovaj efekt široko rasprostranjen među primatima ili kičmenjacima.
(Loconsole et al., bioRxiv, 2026)
Ukoliko se potvrdi, nalaz podupire ideju da barem neke crossmodalne (međumodalne) korespondencije — veze između zvuka i vizuelnih osobina — mogu biti zasnovane na vekovnim perceptivnim predispozicijama nasledjenim od zajedničkog pretka, a ne isključivo na kulturnom ili jezičkom učenju kod ljudi.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Zaključak
Studija nagoveštava da osnovne veze između zvuka i oblika možda nisu jedinstveno ljudska sposobnost. Ipak, potrebne su veće i nezavisne studije, kao i recenzija, da bi se ove tvrdnje učvrstile. Preprint istraživanja dostupan je na bioRxiv, a autori pozivaju na dodatna istraživanja kako bi se razjasnila širina i poreklo ovih perceptivnih mapa.
Pomozite nam da budemo bolji.
