Isla Bermeja je na mapi iz 16. veka navedena na koordinatama 22°33' N, 91°22' W i navodno je imala oko 50 milja površine. Ekspedicije iz 1775., 1997. i 2009. nisu pronašle kopno niti podvodne tragove, a analiza sedimenata pokazala je odsustvo formacija u poslednjih ~5.300 godina. Iako nauka ne potvrđuje postojanje ostrva, Meksiko je na njegovom postojanju zasnivao deo diplomatskih zahteva zbog potencijalnih nalazišta nafte vrednih oko 22 milijarde dolara.
Isla Bermeja: Ostrvo Vredno 22 Milijarde $ Koje Možda Nikada Nije Postojalo
The $22 Billion Ghost Island That Never WasALFREDO ESTRELLA - Getty Images
U 16. veku na karti Španskog carstva pojavio se naziv Isla Bermeja — ostrvo u Meksičkom zalivu na koordinatama 22°33' N i 91°22' W, sa navodnom površinom od oko 50 milja (81 km). Tokom narednih nekoliko vekova prikaz ostrva je preživljavao na mapama i u udžbenicima, iako ga nijedna ekspedicija nije pouzdano zabeležila.
Poreklo legende
Prvobitni crtajući autor mape (Carta Universal) nije lično video ostrvo — njegovi podaci su zapravo potekli iz izveštaja i koordinata koje su došle do kartografa. U praksi ranih morskih istraživača, manje greške, zapažanja talasa ili čak izgled leđa kitova ponekad su završavala kao "ostrvo" na karti, zbog pritiska da se prijave rezultati i izbegne sramota pred državom.
Traženja i naučni dokazi
Već 1775. španska ekspedicija pod kapetanom Miguelom Algueteom u dnevniku je zabeležila da je sa palube video samo beskrajno more, bez bilo kakvog znaka kopna. Kasnije, 1997. godine, meksička vlada poslala je modernu misiju sa savremenom navigacionom i sonar opremom — bez rezultata.
Najdetaljnija potraga usledila je 2009. kada su stručnjaci Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (Universidad Nacional Autónoma de México, UNAM) ukrcani na istraživački brod Sierra sproveli akustička, fotografska i sedimentološka istraživanja. Ekspedicija je dokumentovala područje u obimu od oko 6.517 milja (10.488 km), snimila 933 fotografije i uzela uzorke sedimenata. Rezultati su jasni: na dnu nema podvodnih planina, vulkanskih struktura niti ostataka koji bi ukazivali na potonulo ostrvo. Analiza taloga pokazala je da na toj lokaciji nije postojala nijedna izdignuta geološka formacija u poslednjih približno 5.300 godina.
Zašto je to važno?
Pitanje postojanja Bermeje prestaje da bude samo geografska nepoznanica kad pređe u sferu prava mora i energetike. Prema Konvenciji UN o pravu mora (UNCLOS), određene morske formacije ili naseljeno kopno mogu proširiti ekskluzivnu ekonomsku zonu države do 200 nautičkih milja. Od 1998. vođeni su pregovori o Sporazumu o Zapadnom razdoru (Treaty of the Western Gap) kojim bi se razgraničio deo Meksičkog zaliva između SAD i Meksika, uključujući takozvana polja Hoyos de Dona ("Donut Holes"). Ta područja sadrže strukture koje su zadržale velike naslage ugljovodonika, a procene vrednosti resursa u spornoj zoni dostizale su oko 22 milijarde dolara.
Zbog tih ekonomskih i političkih interesa Meksiko je godinama insistirao na postojanju Bermeje u zvaničnim dokumentima kako bi zadržao pravnu osnovu za zahtev prema bogatim naftnim poljima. Priznanje da ostrvo nije postojalo značilo bi potencijalno ustupanje dela resursa u pregovorima s američkom stranom, posebno u trenutku kada je zemlja razmatrala promene u energetskom sektoru.
Zaključak
Do sada dostupni naučni podaci upućuju da Isla Bermeja, bar na navedenim koordinatama, nije postojala u skorijoj geološkoj prošlosti — ili je možda bila grafačka greška koja je preživela vekove. Bez obzira na to, legenda o ostrvu imala je stvarne i skupe posledice u diplomatskim i energetskim pregovorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
