Ogromne mase sargaša prekrile su obale Kariba i Meksičkog zaliva; u julu je zabeleženo oko 27 miliona tona u regionu, dok je prošlogodišnje rekordno cvetanje (oko 40 miliona tona) doprinelo lokalnom razmnožavanju. Meksiko planira ulaganje od 115 miliona dolara, ali trenutni kapaciteti čišćenja su nedovoljni. Raspadajući sargaš šteti morskim staništima i oslobađa toksične gasove koji ugrožavaju zdravlje ljudi i lokalni turizam.
Ogromne mase sargaša guše obale Kariba i Meksika — turizam i zdravlje pod udarom
Sargassum gathers in the water off the coast of Tulum, Mexico, Thursday, July 30, 2026.
Velike mase sargaša i dalje prekrivaju plaže i priobalne vode Kariba i Meksičnog zaliva, stvarajući ekološku, ekonomsku i zdravstvenu krizu za zajednice koje zavise od turizma.
Prema izveštaju Optičkog okeanografskog laboratorija Univerziteta Južna Florida, u julu je u regionu zabeleženo oko 27 miliona metričkih tona samoodrživog sargaša (Sargassum). Naučnici ističu da je ovo prvi put da se ove velike površine algi razmnožavaju lokalno u Karipskom i Zalivskom području, a ne da ih isključivo donose okeanski tokovi.
Šta se događa i zašto
Veliki atlantski pojas sargaša (Great Atlantic Sargassum Belt) raste od 2011. godine. Faktorima kao što su poljoprivredni otpad i otoci hranljivih materija, zagrevanje površinskih voda, kao i promene u vetrovima, strujama i padavinama, pripisuju se uslovi povoljniji za cvetanje.
"Ništa od ovoga nije normalno," rekao je Brian Barnes, morski biolog i docent istraživač na Univerzitetu Južna Florida. "Svaka godina donosi svoju priču."
Prošlogodišnje rekordno cvetanje od oko 40 miliona tona navodno je obezbedilo bazu za rano i lokalno razmnožavanje sargaša 2026. godine; samo u junu je u regionu zabeleženo oko 34 miliona tona, dok je u Meksičkom zalivu u junu pronađeno oko 5 miliona tona.
Posledice za obale, životnu sredinu i ljude
Pri plivanju i nakupljanju u plitkim vodama, sargaš smanjuje rastvoreni kiseonik, guši korene mangrova i sprečava sunčevu svetlost da dopre do korala i morske trave. Kada se alge raspadaju na obali, oslobađaju amonijak i vodonik-sulfid, gasove koji mogu izazvati mučninu, glavobolju i iritaciju disajnih puteva.
Sargassum gathers in the water off the coast of Tulum, Mexico, Thursday, July 30, 2026.
Naučnici upozoravaju i na indirektne štete: naslage sargaša mogu onemogućiti novoizleglim kornjačama put do mora, dok teška mehanizacija kojom se uklanjaju gomile može uništiti osetljiva gnezda.
Ekonomija i odgovori vlasti
Meksiko je najavio ulaganje od 115 miliona dolara za borbu protiv cvetanja, ali procenjuje se da najgori dani dovedu i do 9.000 tona sargaša na obalu, dok aktuelni kapaciteti omogućavaju prikupljanje oko 1.200 tona dnevno. U Quintana Roo i drugim turističkim centrima pad prihoda i otpuštanja radnika već su zabeleženi.
Na Martiniku su vlasti prikupile više od 11.500 tona sargaša i primenjuju kombinaciju barijera na moru, ručnog prikupljanja i prerade za kompostiranje i proizvodnju bioenergije. Slične mere sprovode i druge karipske administracije.
Šira slika i naučna saznanja
Istraživanja Univerziteta Južna Florida i NOAA koristeći veštačku inteligenciju ukazuju da su cvetanja makroalgi u tropskom Atlantskom i zapadnom Pacifiku rasla više od 13% godišnje u periodu 2003–2022, pokrivajući ukupno oko 16,9 miliona kvadratnih milja u toj studiji.
Stručnjaci naglašavaju da su potrebna koordinisana istraživanja, jačanje kapaciteta čišćenja i održivi načini prerade prikupljenog sargaša kako bi se smanjile dugoročne štete po ekosisteme i lokalne ekonomije.
"Obale nisu građene za ovako nešto," rekao je Barnes, podsećajući da rešenja zahtevaju planiranje i ulaganja.
Pomozite nam da budemo bolji.
