Međunarodno Uređivanje Naftom: Od Sporazuma 1928. Do Kontrole Moreuza Hormuz

Vlasništvo i kontrola nad naftom oblikovali su međunarodnu politiku i sukobe još od početka industrijske eksploatacije, kada je Spindletop pretvorio sirovu naftu u ključnu robu. U ovom tekstu analiziramo istorijske prekretnice — od Sporazuma "Red Line" i "Achnacarry" (1928) preko nacionalizacija i embarga 1973. do današnjih izazova u tranzitu nafte kroz strateške morske prolaze, pre svega moreuz Hormuz.

Istorijski okvir

Jedan od ranih pokušaja koordinacije među naftnim kompanijama zabeležen je Sporazumom "Red Line" i Achnacarry iz 1928. godine. Tokom XX veka usledile su meksička eksproprijacija (1938), nacionalizacija britanskih naftnih interesa u Iranu (1951) i talas nacionalizacija koji je intenziviran formiranjem OPEC-a 1960. i posle naftnog embarga 1973. Ujedinjene nacije su kroz Generalnu skupštinu naglasile pravo naroda i država na suverenitet nad prirodnim resursima, što je kasnije ušlo i u diskurs Novog međunarodnog ekonomskog poretka.

IEA: nastanak, uloga i ograničenja

Međunarodna agencija za energiju (IEA) nastala je 1974. kao odgovor na poremećaje u snabdevanju izazvane ratom 1973. Njena uloga obuhvata koordinaciju između uvoznika, praćenje tržišta i održavanje rezervi za hitne slučajeve. Ipak, mehanizmi IEA su retko aktivirani u najdrastičnijim krizama — primer je 1979. godina nakon Iranske revolucije, kada je došlo do naglog pada ponude i dvostrukog rasta cena, a pregovori o zajedničkom odgovoru nisu dali očekivani rezultat.

IEA je, međutim, postala nezamenljiv izvor podataka i analiza — naročito kroz godišnji izveštaj World Energy Outlook i dokumente poput Energy Technology Perspectives, koji ističu značaj tehnologije za energetsku tranziciju i održivost.

Hormuz: geopolitika tranzita

Moreuz Hormuz je strateški ključan: kroz njega prolazi otprilike jedna petina svetske proizvodnje nafte i naftnih derivata. Zbog toga svaka eskalacija u regionu ima neposredne posledice po globalna tržišta energenata. Dok Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati raspolažu cevovodima zaobilaženja, većina zalivskih izvoznika nema ekonomski održivu alternativu transportu morem.

Pravno uređenje

Ujedinjena konvencija o pravu mora (UNCLOS) predviđa poseban režim za moreuze koji se koriste za međunarodnu plovidbu: članovi koji se često citiraju su čl. 37 (određivanje statusa moreuza), čl. 38 (pravo tranzitnog prolaza) i čl. 44 (zabrana ometanja ili obustave prolaza). Međunarodni sud pravde u predmetu Corfu Channel ranije je potvrdio pravo prolaza kroz međunarodne moreuze u miru bez prethodnog odobrenja obalne države.

Sjedinjene Države smatraju da su odredbe UNCLOS-a deo običajnog međunarodnog prava, dok Iran ne prihvata tu interpretaciju i naglašava svoju obalsku jurisdikciju — što dovodi do pravnog i političkog spora o tome da li određene iranske akcije u Hormuzu predstavljaju kršenje međunarodnog prava ili ostvarivanje suverenih prava.

Savremeni izazovi i perspektive

Danas se sukobi oko nafte sve više premeštaju na pitanja bezbednosti i transportne infrastrukture, a ne samo na vlasništvo resursa. IEA i drugi međunarodni akteri mogu igrati posredničku ulogu u koordinaciji hitnih mera i u olakšavanju prelaza ka manje zavisnoj energetskoj budućnosti. Ako prognoze IEA iz World Energy Outlook 2025 budu tačne i globalna potražnja za naftom prestane da raste oko 2030, geopolitički pritisci povezani s naftom bi mogli s vremenom oslabiti.

Napomena: U tekstu se izbegavaju nepodržane tvrdnje o konkretnim hapšenjima ili pojedinačnim pravnim postupcima. Politički događaji u zemljama proizvođačima, poput Venecuele, često su povezani s kontrolom energetskih resursa, sankcijama i međunarodnim pritiscima — svi ti faktori utiču na dinamiku globalne energetike.

Autor i izvori

Autor teksta: profesorica Victoria Sutton, Fakultet prava, Texas Tech University. Za više tekstova pogledajte: https://profvictoria.substack.com/