Nova studija Univerziteta Mičigen otkriva da voda iz pukotina Antrim Shalea (200–500 m dubine) sadrži obilje gljiva — oko 250 ćelija po kapi — i 689 identifikovanih vrsta, od kojih je 13 novo za nauku. U uzorcima su pronađeni i tardigradi i sitni segmentisani crvi, što govori u prilog funkcionalnoj podzemnoj ishrambenoj mreži. Deo vode je poslednji put bio na površini pre ~11.000 godina, a organizmi iz podzemlja mogu doprinositi stvaranju metana i CO2, utičući na ciklus ugljenika.
Ispod Mičigena Otkriven Podzemni Svet: Gljive, "Vodni Medvedi" i Crvi Koji Mogu Uticati Na Ciklus Ugljenika
Photo Credit: Quinn Moon / University of Michigan
Život duboko ispod površine možda je mnogo bogatiji nego što se ranije mislilo. Nova studija Univerziteta Mičigen otkriva da voda iz pukotina u steni Antrim Shale sadrži obilje gljiva, kao i viševrstni mikrosvet — uključujući tardigrade ("vodenih medveda") i sitne segmentisane crve — stotinama metara ispod tla.
Šta su istraživači pronašli?
Istraživači su analizirali vodu iz gasnih bušotina izvučenu sa dubina od oko 650 do 1.640 stopa (približno 200–500 m). Kombinacijom mikroskopije i molekularnih tehnika tim je procenio da jedna kap te podzemne vode sadrži oko 250 gljivičnih ćelija — približno koliko i kap morske vode. U radu predvođenom doktorandom Quinn Moonom i objavljenom u časopisu The ISME Journal identifikovano je 689 različitih vrsta gljiva, od kojih je 13 do sada bilo neopisano.
Pored gljiva, u uzorcima su pronađeni i tardigradi i sitni segmentisani crvi, što ukazuje da dubinski podzemni slojevi podržavaju funkcionalnu ishrambenu mrežu, a ne samo izolovanu zajednicu preživljavajućih mikroba.
"Naše istraživanje dovodi u pitanje ideju da dubinska podzemna sredina nije pogodna za složeniji život poput gljiva — pod povoljnim uslovima eukarioti mogu biti prilično brojni," rekao je Quinn Moon.
Poreklo vode i implikacije za ugljenik
Izotopski podaci ukazuju da je deo te vode potekao od otapanja glečera na kraju poslednjeg ledenog doba — Moon navodi da je neki deo vode "poslednji put bio u kontaktu sa površinom pre oko 11.000 godina." Istraživači pretpostavljaju da su gljive i bakterije prodrle kroz pukotine u steni i počele da koriste drevni organski materijal zarobljen u podzemlju.
Ako gljive i drugi organizmi pretvaraju taj drevni organski materijal u gasove poput metana i ugljen-dioksida, onda ovi skrivene zajednice mogu imati znatniji uticaj na globalni ciklus ugljenika nego što se ranije mislilo.
Alati i zbirke za buduća istraživanja
Tim je izolovao i kultivisao više od 200 vrsta gljiva iz dubinskog podzemlja, čime je uspostavljena prva javna zbirka gljiva iz ovakvih dubina — sada uskladištena u Herbariumu Univerziteta Mičigen. Kolekcija će biti od pomoći za buduća istraživanja ekstremnog života, podzemnih ekosistema i dinamike ugljenika.
"Gljive treba uključiti u modele ciklusa i sekvestracije ugljenika u podzemlju. Mnoge gljive imaju adaptacije koje im omogućavaju rast i uticaj na dinamiku ugljenika duboko u Zemlji," rekao je Tim James, stariji autor i kustos gljiva u Herbariumu Univerziteta Mičigen.
Istraživači sada razvijaju dodatne alate i metodologije koji će omogućiti detaljnije i šire proučavanje ovih podzemnih zajednica. Prema Moonu, slična okruženja mogu postojati i u drugim delovima sveta, posebno u dubokim stenskim formacijama povezanim sa ležištima nafte i gasa.
Zašto je to važno? Otkriće menja način na koji naučnici gledaju na biološku raznolikost i ciklus ugljenika ispod površine Zemlje, otvarajući nova pitanja o tome koliko je podzemni ugljenik aktivan i kako bi takvi procesi mogli uticati na klimatske modele.
Pomozite nam da budemo bolji.
