Studija u Geophysical Research Letters pokazuje da u delovima SAD vodena para sada provodi 2–4 sata duže u atmosferi i pređe dodatnih 30–50 milja (48–80 km) pre nego što padne kao kiša. Istraživači sa Univerziteta Vajoming, na čelu sa Travisom Aerensonom, otkrili su i povećan doprinos isparavanja sa okeana. Posledice uključuju potencijalnu preraspodelu padavina i veću potrebu za regionalnom saradnjom u upravljanju vodom.
Topliji vazduh tera kišne kapljice da putuju dalje pre nego što padnu, pokazuje studija
Photo Credit: iStock
Nekim delovima Sjedinjenih Država putanja kišnih kapljica do tla postala je znatno duža, a novi rad sugeriše da za to nije kriv samo vetar. Istraživači navode da rastuće temperature menjaju izvore atmosferske vlage i mesta na kojima ona konačno pada, što može prerasporediti padavine na regionalnom nivou.
Šta je studija pokazala?
Prema izveštaju The Guardiana, analiza objavljena u časopisu Geophysical Research Letters pokazala je da u nekim regionima SAD vodena para provodi više vremena u atmosferi i pređe veće udaljenosti pre nego što se pretvori u kišu u poređenju sa stanjem pre oko 35 godina. Autori, među kojima su istraživači Univerziteta Vajoming predvođeni Travisom Aerensonom, modelovali su prenos vlage tokom više decenija.
Ključni nalazi
- U jugozapadnim delovima zemlje i na južnim ravnicama voda sada pređe dodatnih 30–50 milja (otprilike 48–80 km) pre padavina u odnosu na pre ~35 godina.
- Vlaga, na velikim područjima, ostaje u vazduhu oko 2–4 sata duže pre nego što padne kao kiša.
- Relativni doprinos isparavanja sa površina okeana raste, dok doprinos kopna opada.
Zašto se to dešava?
Topliji vazduh može da zadrži više vodene pare, ali takođe menja i dinamiku transporta vlage: dok intenzivnije isparavanje s okeana povećava količinu vlage u atmosferi, promene u strujanju vazduha i trajanju zadržavanja te vlage mogu odložiti i produžiti njeno kretanje. Kao rezultat, mesto i vreme padavina se pomeraju.
Posledice za zajednice i upravljanje vodama
Čak i relativno male promene u vremenu kondenzacije i udaljenosti prenosa vlage mogu imati velike posledice: neka područja mogu doživeti duža sušna razdoblja, dok će druga dobiti intenzivnije i nagle padavine. To utiče na poljoprivredu, zalihe vode i planiranje prostora. Studija ukazuje i na veću zavisnost padavina od izvora vode van administrativnih granica, što povećava značaj regionalne saradnje u upravljanju vodnim resursima.
Šta dalje?
Poboljšano praćenje kretanja vlage kroz atmosferu pomaže planerima i donositeljima odluka da bolje procene kako klimatsko zagrevanje menja put od isparavanja do padavina. Informacije o tome odakle dolazi vlaga koja kasnije pada kao kiša mogu podržati pametnije odluke o korišćenju zemljišta i podstaknuti međuregionalnu saradnju u upravljanju vodom.
Zaključak: Topljenje globalnih temperatura utiče ne samo na to koliko toplije postaje, već i na manje vidljive procese koji određuju gde i kada će padati kiša. Ove promene mogu promeniti pouzdanost istorijskih vremenskih obrazaca i zahtevaju prilagođavanje u upravljanju vodnim resursima.
Pomozite nam da budemo bolji.
