Studija Univerziteta Otago analizirala je meteorološke podatke od 1964. do 2024. i otkrila da su zimske oluje u jugozapadnom Rossovom moru postale snažnije, učestalije i promenljivije. Posebne godine 2019., 2022. i 2024. odložile su formiranje fast‑ice, zbog čega je led u proleće i rano leto tanji. Posledice uključuju otežane i rizičnije terenske operacije u McMurdo Soundu, dok autori pozivaju na bolje zimsko praćenje i daljinsku opremu.
Olujnije zime u Rossovom moru odlažu formiranje morskog leda i ugrožavaju terenski rad
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje Univerziteta Otago–Ōtākou Whakaihu Waka pokazuje da su zimske oluje u jugozapadnom delu Rossovog mora postale snažnije, češće i promenljivije u poslednjih ~60 godina, što pomera uobičajeni početak formiranja morskog leda ka kasnijem terminu i smanjuje njegovu debljinu.
Šta su autori otkrili
Tim je analizirao zapise sa meteoroloških stanica o vazdušnom pritisku i temperaturi za period 1964–2024, a rezultate objavio u časopisu Geophysical Research Letters. Podaci pokazuju veće godišnje oscilacije: vrlo olujne zime ponekad slede mirne sezone u razmaku od dve-tri godine. Posebno su istaknute zimske sezone 2019., 2022. i 2024., koje su značajno odložile nastanak tzv. fast‑ice — morskog leda koji je zalepljen za obalu, glečere ili naslonjene sante.
Uticaj na debljinu leda i rad na terenu
Satelitske snimke koje su koristili autori pokazuju da intenzivne oluje odlažu početak zaleđivanja, pa led u proleće i rano leto ostaje tanji i manje stabilan. To otežava izvođenje terenskih operacija u McMurdo Soundu, gde se nalaze Scott Base (NZ) i McMurdo Station (SAD), jer tanak fast‑ice ne može bezbedno da podrži velike kampove i opremu.
"Proleće i rano leto su periodi kada izvodimo terenske operacije. Zbog toga je led na kome radimo tanji nego što bi bio da nije bilo oluja," kaže Antonia Radlwimmer, voditeljka studije.
Širi klimatski i logistički rizici
Pored neposrednih bezbednosnih problema, promena dinamike formiranja morskog leda utiče na lokalne ekosisteme, morskú cirkulaciju i sposobnost naučnika da prate promene u regionu. Ekstremno vreme u polarnim oblastima može oštetiti infrastrukturu, prekinuti lance snabdevanja i povećati rizike po ljude na terenu.
Slepi ugao zimske opservacije i potreba za boljim alatima
Studija upozorava na veliki "slepi ugao" u opservacijama tokom sredine zime: mnogi instrumenti i posmatranja ne funkcionišu bez stabilnog ledenog pokrivača. Autori pozivaju na razvoj daljinskih senzora, autonomnih plovila i drugih tehnika za monitoring koje bi mogle da rade i u ranoj i srednjoj zimi, bez oslanjanja na siguran led.
Zaključak: Promene u zimskoj olujnosti u Rossovom moru već utiču na brzinu i stabilnost formiranja morskog leda, sa neposrednim posledicama po bezbednost i logistiku polarnih istraživanja. Potreban je intenzivniji monitoring i tehnologije koje omogućavaju praćenje i u nedostatku stabilnog leda.
Pomozite nam da budemo bolji.
