Stanford tim je pomoću algoritma Peptide Predictor identifikovao BRP, prirodni 12‑aminokiselinski peptid koji u neuronskim ćelijama povećava aktivnost ~10x. U miševima i minipraščićima jedna injekcija smanjila je unos hrane do 50% u sat vremena, a gojazni miševi su izgubili ~3 g masnog tkiva za 14 dana. Receptor BRP‑a još nije otkriven i nema kliničkih podataka na ljudima; istraživači rade na povećanju stabilnosti peptida pre pokretanja kliničkih ispitivanja.
AI Otkrio Prirodni Peptid Koji Može Oponašati Ozempic Bez Uobičajenih Nuspojava
Image: Deposit Photos
Tim sa Stanford Medicine iskoristio je algoritam nazvan Peptide Predictor da pretraži proteine koji se obrađuju u hormonske peptide i pronašao molekul koji bi mogao da utiče na apetit bez tipičnih neželjenih efekata GLP‑1 lekova. Istraživanje objavljeno u Nature predstavlja BRP (BRINP2‑related peptide) — endogeni 12‑aminokiselinski peptid koji pokazuje snažan efekat u laboratorijskim modelima.
Kako je otkriveno
Algoritam je analizirao oko 20.000 gena koji kodiraju proteine, identifikovao 373 prohormona, predvideo 2.683 mogućih peptida i od njih izabrao 100 kandidata za laboratorijska ispitivanja. Među njima je BRP pokazao najjači signal u neuronskim ćelijama — oko 10x veća aktivnost u poređenju s kontrolom, prema podacima studije.
Šta BRP radi u životinjskim modelima
U eksperimentima na miševima i minipraščićima, jedna injekcija BRP‑a smanjila je unos hrane i do 50% u roku od jednog sata. Gojazni miševi su tokom 14 dana izgubili približno 3 g masnog tkiva, dok su kontrolne životinje u istom periodu dobile sličnu količinu masti. Takođe, zabeleženo je poboljšanje tolerancije na glukozu i insulinskog odgovora bez uključenja GLP‑1 signalizacije.
Extended Data Fig. 1 |. Peptide Predictor maps a large group of proteolytically processed human peptides. Image: PMC
Mogući mehanizam i bezbednosni signal
Za razliku od semaglutida (Ozempic) koji aktivira GLP‑1 receptore u crevima, pankreasu i mozgu, BRP najverovatnije deluje suženo na hipotalamus — region mozga koji reguliše apetit. Istraživanja na životinjama nisu pokazala ponašanje slično mučnini, konstipaciju ili značajan gubitak mišićne mase, što ukazuje na potencijalno povoljniji profil neželjenih efekata u poređenju sa nekim GLP‑1 agonistima.
„Ništa od onoga što smo dosad testirali ne može da se poredi sa sposobnošću semaglutida da smanji apetit i telesnu težinu. Veoma smo željni da saznamo da li je BRP bezbedan i efikasan kod ljudi,“ izjavio je Katrin Svensson, vođa istraživanja.
Ograničenja i naredni koraci
Važno je naglasiti da su svi rezultati do sada dobijeni u modelima na životinjama — nema podataka iz kliničkih ispitivanja na ljudima. Receptor na koji BRP deluje još uvek nije identifikovan, a mali peptidi se brzo razgrađuju u organizmu, pa tim radi na modifikacijama koje bi poboljšale stabilnost i produžile dejstvo. Svensson je navodno suosnovala startap Merrifield Therapeutics kako bi ubrzala prelazak ka kliničkim ispitivanjima, ali javno još nije objavljen vremenski okvir. Regulativni put (faza 1, određivanje doze i veća randomizovana ispitivanja) verovatno će trajati godine.
Šta ovo znači za javnost
Premda se termin „prirodni Ozempic“ već pojavio u medijima i na mrežama, BRP je suštinski drugačiji jer je to endogeni peptid predstavljen u recenziranom časopisu i podržan NIH finansiranjem, a ne komercijalni suplement. Ipak, bez kliničkih podataka na ljudima ne treba donosite zaključke o efikasnosti ili bezbednosti kod ljudi. Ovo istraživanje širi razumevanje kontrole apetita i potvrđuje da postoji više mogućih pristupa lečenju gojaznosti.
Zaključak: BRP je obećavajući molekul otkriven putem veštačke inteligencije koji u životinjskim modelima značajno smanjuje unos hrane i poboljšava metaboličke parametre uz manje uočenih nuspojava. Međutim, ključna pitanja — receptor, stabilnost peptida i podaci iz ljudskih ispitivanja — ostaju nerešena.
Pomozite nam da budemo bolji.
