Studija objavljena u Diabetes, Obesity and Metabolism pokazuje da je upotreba GLP‑1 lekova kod osoba sa gojaznošću bez dijabetesa povezana sa smanjenim rizikom od dobne makularne degeneracije. Analiza >157.000 uparenih pacijenata otkrila je ~18% niži ukupni rizik, a do ~30% niži rizik za nespesifikovane slučajeve AMD. Efekat nije potvrđen za vlažni oblik; autori naglašavaju ograničenja opservacionog dizajna i kratak period praćenja i pozivaju na dalja prospektivna istraživanja.
GLP‑1 lekovi mogu smanjiti rizik od dobne makularne degeneracije — nova studija
(Maria Korneeva/Moment/Getty Images)
GLP‑1 lekovi, poput liraglutida, semaglutida i tirzepatida (lekovi poznati i pod brendom Ozempic i drugim), u poslednjih nekoliko godina promenili su pristup lečenju gojaznosti i šećerne bolesti tipa 2. Novo istraživanje sugeriše da ovi preparati mogu imati i neočekivani povoljan efekat na oči — smanjen rizik od dobne makularne degeneracije (AMD).
U radu objavljenom u časopisu Diabetes, Obesity and Metabolism, istraživači sa Chung Shan Medical University u Tajvanu analizirali su podatke više od 157.000 uparjenih pacijenata starijih od 60 godina koji su imali gojaznost, ali nisu imali dijabetes. Kohorta je bila podeljena u dve približno jednako velike grupe (~79.000 po grupi): korisnici GLP‑1 lekova za upravljanje težinom i korisnici drugih ne‑GLP‑1 lekova za mršavljenje.
YouTube Thumbnail
Glavni nalazi
Tokom praćenja, upotreba GLP‑1 lekova bila je povezana sa procenjenim smanjenjem ukupnog rizika od razvoja AMD za oko 18% u poređenju sa korisnicima drugih lekova za mršavljenje. Za slučajeve kod kojih oblik AMD nije bio specificiran, procenjeni rizik je bio niži za oko 30%.
Međutim, istraživanje nije pokazalo značajnu vezu za vlažan (eksudativni) oblik AMD. Postojao je blagi trend ka smanjenom riziku za suvi (neeksudativni) AMD — najčešći oblik — ali ta razlika nije bila statistički značajna.
In the study, GLP–1 usage was associated with an estimated 18 percent lower rate of developing AMD over time. (imyskin/Canva)
Mogući mehanizmi i ograničenja
Autori navode nekoliko mogućih objašnjenja: GLP‑1 agonisti receptora mogu imati direktan neuroprotektivni efekat na mrežnjaču, na primer smanjenjem upale putem supresije inflamazoma NLRP3. Druga mogućnost je da korisnici GLP‑1 lekova postižu veći gubitak telesne mase nego korisnici drugih preparata, a sam gubitak težine smanjuje sistemsku upalu i oksidativni stres, što može nezavisno smanjiti rizik od AMD.
Važno je naglasiti ograničenja studije: reč je o opservacionom istraživanju s relativno kratkom medianom praćenja (1 godina za korisnike GLP‑1 i 2,5 godine za uporednu grupu) i o novim korisnicima lekova. To znači da utvrđena korelacija ne dokazuje uzročnost i da posmatrani efekti možda neće opstati na duži rok. Potencijalno preostalo mešanje (confounding) i neizmereni faktori takođe mogu uticati na rezultate.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Autori pozivaju na dodatna prospektivna i mehanistička istraživanja, duža praćenja, analize na nivou pojedinca i ispitivanje šire lepeze uzrasta (npr. ≥50 godina) kako bi se potvrdili ovi nalazi i razjasnili mehanizmi.
Rezultati su objavljeni u Diabetes, Obesity and Metabolism. Dok su ovo ohrabrujući rani podaci, pacijentima se ne preporučuje korišćenje GLP‑1 lekova isključivo radi zaštite vida bez jasnih dokaza iz kliničkih ispitivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
