Prof. Dame Uta Frith, pionirka koncepta spektra autizma, upozorava da je definicija autizma postala preširoka i da sada obuhvata ljude sa veoma različitim profilima. Ona ističe uticaj društvenih mreža, pojmova poput neurodiverznosti i masovne samodijagnoze na snižavanje dijagnostičkog praga. Frith poziva na veću preciznost u dijagnostici i ciljane terapije, a novo istraživanje iz Princetona predlaže četiri pottipa autizma među 5.000 ispitanika.
„Bilo ko može biti dijagnostikovan kao autističan“: Pionirka Upozorava da Je Spektar Preširok
Dame Uta Frith said social media had 'spread simplified or misleading ideas' about autism - Annie Mackinder/BBC
Prof. Dame Uta Frith, jedna od autorica koncepta spektra autizma, upozorava da je današnja definicija autizma postala toliko široka da praktično obuhvata veoma različite ljude. U eseju objavljenom u časopisu Psychological Medicine, emeritus profesorka kognitivnog razvoja na University College London ukazuje na rizike preširoke dijagnostike i uticaj popularne kulture.
Koje su tvrdnje Ute Frith?
Dame Uta podseća da je termin autizam prvobitno, sredinom 20. veka, opisivao malu grupu dece sa teškim teškoćama u socijalnoj interakciji, komunikaciji i ponašanju. Tokom decenija definicija se proširila i danas obuhvata ljude sa znatno blažim osobinama, uključujući one bez poteškoća u govoru ili učenju.
Autizam je postao deo popularne kulture i ponekad se pretvara u opštu, »catch-all« dijagnozu za širok spektar stanja, sa gotovo magnetnom privlačnošću etikete, posebno kod tinejdžera i odraslih.
Uticaj društvenih mreža, neurodiverznosti i maskiranja
Frith upozorava da društvene mreže, filmovi i online zajednice pomažu u razmeni iskustava, ali istovremeno šire pojednostavljene i ponekad obmanjujuće predstave o autizmu. Koncept neurodiverznosti — gledanje autizma kao razlike, a ne poremećaja — doprinosi smanjenju stigme, ali stvara i pitanja o tome kada je opravdana medicinska dijagnoza.
Ona takođe dovodi u pitanje upotrebu termina maskiranje kao jedinstvene karakteristike autizma, smatrajući da ga ponekad preširoko primenjuju i da to može doprineti snižavanju dijagnostičkog praga.
Dijagnostičke posledice i praktični problemi
Preširoka definicija, uz rast samodijagnoza i težnju ka pripadnosti, prema Frith, dovela je do značajnog povećanja potražnje za procenama — u Velikoj Britaniji, na primer, više od 270.000 ljudi čeka na procenu u okviru NHS-a. To opterećuje zdravstvene servise i može odvratiti pažnju od osoba kojima su potrebne ciljane intervencije.
Šta Frith predlaže
Dame Uta poziva na veću preciznost u dijagnostici i na razdvajanje spektra radi boljeg usmeravanja podrške. Predlaže da se kod kasno dijagnostikovanih slučajeva detaljnije utvrdi uzrok subjektivne patnje i da se primene specifične terapije za senzorne probleme, anksioznost ili depresiju, kao i mere za prevenciju izgaranja (burnout).
Nova istraživanja o pottipovima
Nedavno istraživanje tima sa Princeton University objavljeno u Nature Genetics analizirao je grupu od 5.000 osoba sa autizmom i predložilo podelu na četiri podkategorije: 37% sa izraženim socijalnim i ponašajnim izazovima (češće ADHD i anksioznost), 19% sa mešovitim ASD i razvojnim zaostacima, 34% sa umerenim izazovima i 10% sa široko izraženim teškim teškoćama. Takve klasifikacije podržavaju ideju da spektar nije jedinstvena, homogen entitet već skup različitih profila kojima mogu odgovarati različiti pristupi lečenju i podršci.
Zaključak
Frithina poruka je poziv na uravnotečen pristup: sa jedne strane, smanjenje stigme i veći pristup podršci; sa druge, preciznija dijagnostika kako bi se sprečile pogrešne dijagnoze i kako bi ljudi dobili odgovarajuću, ciljanu pomoć. Debata o granicama dijagnoze, ulozi kulture i naučnim kriterijumima ostaje ključna za buduće smernice i prakse.
Napomena: promotivni sadržaji iz izvornog teksta su izostavljeni.
Pomozite nam da budemo bolji.
