Broj Dijagnoza Autizma Porastao Posle COVID‑19 — Verovatno Zbog Bolje Prepoznatljivosti Kod Devojčica i Žena

Broj novih dijagnoza autizma porastao je nakon početka pandemije COVID‑19, ali dostupni podaci ukazuju da taj skok verovatno ne znači da je sama pojava autizma naglo porasla. Umesto toga, povećanje je u velikoj meri posledica bolje identifikacije ranije propuštenih slučajeva — posebno kod devojčica i žena.

Šta pokazuju podaci?

Tim sa Saint Louis University analizirao je elektronske zdravstvene kartone 171.134 ljudi koji su koristili istu veliku američku zdravstvenu mrežu svake godine u periodu 2016–2024. U celoj kohorti godišnje nove zabeležene dijagnoze autizma su opadale do 2020. godine, a potom su počele da rastu. Međutim, razdvajanje po polu otkriva dva različita trenda.

Dok su stope novih dijagnoza među muškarcima ostale stabilne ili su blago padale, kod žena je zabeležen prosečan godišnji porast od 19% (2020–2024). Najveći rast je među tinejdžerkama — nove dijagnoze su porasle oko 22% godišnje u istom periodu. Godišnji broj žena sa novom zabeleženom dijagnozom porastao je sa 284 (2016) na 513 (2024).

The biggest increase was among teenage girls, with new diagnoses rising by about 22 percent each year from 2020 to 2024. (Maskot/Maskot/Getty Images)

"Aggregate growth masked a significant sex disparity."

Mogući uzroci porasta zabeleženih dijagnoza

Nekoliko faktora može objasniti zašto je povećanje naročito vidljivo kod devojčica i žena:

• Tradicionalni skrining alati i opisne kategorije autizma razvijani su na osnovu podataka pretežno iz muške populacije, pa su neki obrasci kod devojčica ranije ostajali neprepoznati.
• Pandemijska prekidanja (2020) odložila su rutinske preglede i procene; kada su usluge nastavljene, moglo je doći do „nadoknade” procena.
• Šira upotreba telezdravstva olakšala je pristup procenama, a porast javne svesti — uključujući deljenje iskustava žena na mrežama — mogao je podstaći više ljudi da potraže dijagnozu.

Vreme dijagnoze i rodna razlika

U analiziranom uzorku, devojčice i žene dobijale su prvu zabeleženu dijagnozu u ovoj zdravstvenoj mreži u proseku oko 3,5 godine kasnije nego dečaci i muškarci; kod dece je razlika bila oko 1,5 godine. To ukazuje na postojan jaz u prepoznavanju i postavljanju dijagnoze.

Da li je pandemija uzrok?

Vreme pojave trenda ne dokazuje da je pandemija povećala stvarnu učestalost autizma. Autori su ponovili analizu bez podataka iz 2020. godine, i i dalje su zabeležili porast kod žena dok su stope kod muškaraca ostale stabilne ili su padale — pri čemu se preokret kod žena u toj verziji analize pomerio već u 2018. To sugeriše da jednostavno objašnjenje „pandemija je uzrok” nije dovoljno.

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

Ograničenja istraživanja

Studija ima nekoliko važnih ograničenja koja treba uzeti u obzir:

• Analiza beleži prvu dijagnozu zabeleženu u jednoj zdravstvenoj mreži, što ne mora biti stvarno prvo postavljanje dijagnoze u životu ispitanika.
• Dijagnoze su identifikovane putem billing (računovodstvenih) kodova i nisu nezavisno potvrđene standardizovanim procenama ili detaljnom revizijom kartona.
• Uzorak je pretežno bele populacije i ograničen na osobe koje su konzistentno koristile isti sistem, pa rezultati možda nisu reprezentativni za celokupnu američku populaciju ili druge zemlje.

Zašto je ovo važno?

Iako ne dokazuje porast stvarne učestalosti autizma, studija ukazuje na postojan problem: mnoge devojčice i žene su ranije ostajale neprepoznate. Kašnjenje u dijagnostici može usporiti pristup podršci, obrazovnim i radnim prilagođavanjima i povezanosti s zajednicom koja pruža razumevanje i resurse.

Zaključak: Porast zabeleženih dijagnoza autizma nakon 2020. verovatno odražava poboljšano prepoznavanje ranije zanemarenih prezentacija, posebno kod devojčica i žena, a ne nužno nagli porast stvarne učestalosti autizma. Rad je objavljen u JAMA Network Open.