Fire Point Počinje Integraciju Evropske Tehnologije U Projekat Protivraketne Odbrane Freyja

Ukrajinski proizvođač dronova i projektila Fire Point objavio je da je sklopio sporazume sa više od desetine evropskih odbrambenih kompanija za snabdevanje radarima, sistemima navođenja i drugim ključnim komponentama projekta protivraketne odbrane Freyja, i da je započeo njihovu tehničku integraciju.

Šta je Freyja i zašto je važna

Kijiv je hitno tražio partnere za razvoj sistema sposoban da presreće ruske balističke projektile. Pan-evropski program je zvanično pokrenut u Parizu prošlog meseca, uz učešće deset vlada i 12 odbrambenih firmi, uključujući Eurosam, Leonardo, Thales i Saab.

Trenutno se Ukrajina oslanja na američki sistem Patriot, ali globalni nedostatak presretača — dodatno pogoršan posledicama sukoba u Iranu — ostavlja zemlju ranjivom i ubrzava potrebu za alternativama.

„Gotovo je sve dogovoreno,“ rekla je izvršna direktorka Fire Point-a Iryna Terekh za Reuters, navodeći da je do sada uključenih 13 industrijskih partnera.

Tehnički status i ciljevi

Fire Point isporučuje interceptor FP7.X — ubrzanu verziju balističkog projektila FP7 — i radi na integraciji sa seekerom (sistemom navođenja), nadzornim radarima i radarima za praćenje. Prema rečima Terekh, trenutno su u "najintenzivnijoj i najkomplikovanijoj" fazi konačnog sastavljanja komponenti.

Norveška kompanija Kongsberg radi na komandnom centru koji će povezati različite podsisteme. Industrijska izdanja navode da je nemačka Diehl Defence u razgovorima o isporuci seeker-a, ali detalji još nisu potvrđeni javno.

Fire Point ciljaju prvi uspešan presretanje do sredine 2027. i ambicioznu ciljnu cenu proizvodnje ispod 1.000.000 € po projektilu — što bi, prema kompaniji, bilo četiri do šest puta jeftinije od nekih postojećih rešenja.

Modularnost, testovi i proizvodnja

Projekat koristi otvorenu, modularnu arhitekturu koja omogućava zamenu komponenti (npr. Weibel radar umesto radara firme Saab). Broj industrijskih partnera mogao bi porasti na oko 20 radi povećanja proizvodnog kapaciteta. Učesnici planiraju da finansiraju istraživanje i razvoj dok se ne dostigne minimalno održiv proizvod (MVP), definisan uspešnim presretanjem balističkog projektila.

Terekh je navela da je do sada izvedeno najmanje pet testova interceptora FP7.X. FP7 ima i napadnu varijantu koja je imala oko 15 testnih lansiranja i trenutno je u procesu sertifikacije pri Ministarstvu odbrane Ukrajine; Fire Point cilja njeno prvo borbeno korišćenje početkom jeseni. Kompanija takođe planira uvođenje većeg FP9 projektila kasnije tokom jeseni, koji po tvrdnji kompanije može da dostigne Moskvu.

Fabian Hoffmann iz Norveškog instituta za studije odbrane ocenio je da, kako bi launcher sa četiri do šest projektila zadovoljio industrijski standard (verovatnoća da svi promaše manja od 5%), svaki presretač treba da ima približno 40% uspešnost. Ako bi Fire Point zaista postigao cenu od oko 1.000.000 € po presretaču, to bi bilo "prilično impresivno" i "veoma povoljno", dodaje Hoffmann.

Ostale teme: poreklo planova i motori za Flamingo

Terekh je navela da je arhitektura FP7 u početku zasnovana na sovjetskim dizajnima S-300 i S-400, ali da sada projektil deli tek oko 20% sličnosti sa tim sistemima. Suosnivač Denys Shtilierman je ranije izjavio da su sovjetski planovi pribavljeni preko osobe Timur Mindich, koji se suočava sa optužbama i nalazi se van zemlje; Fire Point tvrdi da je odbio njegovu ponudu za ulog u kompaniji.

Fire Point takođe razvija sopstveni motor za krstareći projektil FP5 Flamingo. Dosad su koristili polovne avionske motore, ali zbog sve otežanije dostupnosti rade prototip i sastavljaju prvih 10 testnih jedinica sopstvenog motora. Prema Terekh: "Čim budemo zadovoljni rezultatima testova tih test-motora, biće mnogo više Flamingosa."

Napomena: Informacije su zasnovane na izjavama rukovodstva Fire Point-a i izveštajima industrijskih medija; neki detalji (npr. tačni dobavljači seeker-a) još nisu zvanično potvrđeni od svih uključenih strana.