Patrijarh Porfirije u Mrkonjić Gradu poručio je da bol od akcije «Oluja» ne prestaje samo vremenom i da je dužnost pamtiti nevine žrtve, posebno one poginule na Petrovačkoj cesti. Pozvao je na praštanje, ljubav prema bližnjima i neprijateljima i na očuvanje identiteta kroz molitveno pamćenje. Naglasio je potrebu za slogom, dobrosusedstvom i uzdizanjem iznad partikularnih interesa.
Patrijarh Porfirije u Mrkonjić Gradu: Bol Od «Oluje» Ne Prestaje — Poziv Na Sećanje, Praštanje I Mir
Patrijarh srpski Porfirije obratio se večeras u Mrkonjić Gradu na komemorativnom skupu posvećenom ubijenim i progonjenim Srbima tokom akcije «Oluja», istakavši da bol iz te tragedije ne prestaje samim protokom vremena i da je naša dužnost da pamtimo svaku nevinu žrtvu i njihove porodice.
«Večeras nas je sabrala ljubav prema našim srodnicima i sunarodnicima koji su sa prostora Like, Korduna i Banije nevino izgubili živote. Sa posebnim bolom sećamo se onih koji su stradali na Petrovačkoj cesti, gde su na putu ka spasenju poginule žene, deca i stariji ljudi.»
Patrijarh je podsetio da su mnogi koji su ostali bez domova nosili veru da ih Gospod nije ostavio i da zlo nema poslednju reč. «Neka im Isus Hrist daruje pokoj i večni život», rekao je i naglasio da okupljanje ima cilj — da se pamte nevine žrtve i da se kao zajednica suočimo sa bolom koji one ostavljaju.
Poručio je da ova stradanja treba da nas, kao kršten narod, ponovo vrate korenima, okrenu Bogu i usmere jedne prema drugima. Pozvao je vernike da prihvate Hristove reči: «Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe, ali ljubi i neprijatelja svoga», i dodao da je teško voleti protivnika, ali da to mogu ljudi oblikovani hrišćanskom verom.
Patrijarh je pozvao «duhovne potomke Svetog Save» da ne dopuste da umesto ljubavi prevlada mržnja: «Ne dozvolite da bližnji postane tuđin, niti da mržnja među nama postane prihvatljiv način života.» Apelovao je da se uzdignemo iznad uskih, sebičnih i ideološki motivisanih partikularnih interesa i da u duhu pravoslavne sabornosti gradimo mir i slogu.
Istakao je važnost praštanja i međusobnog traženja oproštaja: otvorimo srca jedni drugima, jer niko nije višak — svako je potreban i dragocen. Pozvao je i na dobrosusedstvo i poštovanje prema svim narodima i ljudima sa kojima delimo ovaj prostor.
U svom govoru patrijarh je podsetio na biblijski primer jevrejskog naroda koji je 40 godina lutao pustinjom i učio da pamti svoj zavet i crpi snagu u vernosti Bogu. «Narod ne propada onda kada ostane bez zemlje i doma; najdublji pad počinje kada narod zaboravi ko je i na kakvom zavetu je utemeljen», zaključio je Porfirije, ističući da je molitveno pamćenje i čuvanje identiteta jedno te isto.
Zaključak: Govor je bio apel na sećanje i zajedništvo — podsećanje na tragediju, ali i poziv na praštanje, čišćenje srca od samožudnje i gradnju mira kroz veru i međusobno poštovanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
