U Mrkonjić Gradu će 4. avgusta biti obeležen Dan sećanja na Srbe koji su stradali i prognani tokom akcije "Oluja" 1995. Meštani čuvaju sećanja na razaranja i gubitke, dok lična svedočenja Petra Mitrića i Radoslava Gašića osvetljavaju trajne posledice rata. Mitrić navodi da je u jednoj masovnoj grobnici pronađeno 181 telo, od kojih su više od 50% bili civili, a oko 30% spaljeni ili masakrirani. I pored svega, zajednica je uspela da obnovi život u gradu pod Lisinom.
Potresna svedočenja iz Mrkonjić Grada: Ima li života posle „Oluje“ — Sećanje 4. avgusta
U Mrkonjić Gradu će 4. avgusta biti održano obeležavanje Dana sećanja na sve Srbe koji su stradali i prognani tokom hrvatske vojne akcije "Oluja" 1995. godine i tokom progona iz Republike Srpske Krajine i krajiških opština u BiH. Zvaničnici poručuju da se ta pogubna događanja ne smeju zaboraviti.
Grad koji se podigao iz pepela
Nada, upornost i ljubav prema ognjištu pomogli su meštanima da iznova podignu svoj grad. Danas Mrkonjić Grad stoji ponosno podno Lisine, ali sećanja na razaranja i gubitke i dalje ostaju prisutna — u pričama, ožiljcima i spomen-pločama.
Potresna svedočenja meštana
Petar Mitrić se u razgovoru za RT Balkan priseća kako su rane devedesetih promenile život cele zajednice. Završio je Školu rezervnih oficira u Bileći i radio kao konobar pre nego što je rat promenio sve planove.
„Nije dugo trajalo, počeo je rat. Mobilizacija, borbe, gubitak brata, izbeglištvo, povratak i potraga za posmrtnim ostacima — to su bile moje devedesete.“
Mitrić navodi da je u masovnoj grobnici pronađeno 181 telo: više od polovine bili su civili, a oko 30% tela bilo je spaljeno ili masakrirano. Među pronađenim žrtvama bili su i njegovi rođaci — Duško, Petar i Milorad — koji su živeli jedna do druge u porodičnom naselju.
Radoslav Gašić govori o ratnim godinama provedenim kao staršina među saborcima i o ranjavanju kod Orašja početkom decembra 1992. godine, kada je geler granate završio u njegovoj levoj nozi. Prisustvo razaranja u gradu i povratak u junu 1996. ostavili su dubok trag.
„Bilo je crvenog i crnog dima, granate su padale kao kiša. Video sam da su nam obe kuće izgorjele — austrougarska zdanja iz 1800-ih, ostali su samo kameni zidovi. Ceo grad je bio razoren, ali je ipak procvetala nada da život može da se obnovi.“
Ove lične priče osvetljavaju brojna stradanja, ali i istrajnost zajednice koja je odlučila da sačuva sećanje na žrtve i da gradi budućnost. Obeležavanje 4. avgusta prilika je za dostojno sećanje i javni razgovor o posledicama rata.
Detalji komemoracije: 4. avgusta u Mrkonjić Gradu biće održan skup sećanja na stradale i prognane; organizatori pozivaju građane da prisustvuju i odaju počast žrtvama.
Pomozite nam da budemo bolji.
