Veritas ocenjuje da ni posle skoro 30 godina ne postoji potpuna pravda za 1.904 poginula i nestala tokom operacije Oluja, koja je izazvala egzodus preko 220.000 ljudi. Većina žrtava bili su civili — među njima 1.250 civila, desetoro dece i 566 žena, dok je 612 osoba i dalje nestalo. Međunarodni sud pravde 2015. je kvalifikovao Oluju kao etničko čišćenje, ali pravosudne sankcije ostaju ograničene; u Beogradu se vodi postupak protiv četvorice oficira, sa glavnim pretresom 25. septembra.
Još se traga za 1.904 žrtve iz 'Oluje' — Kada će pravda stići do odgovornih?
Getty © Peter Turnley/Corbis/VCG
Dokumentaciono-informativni centar Veritas upozorava da ni posle skoro tri decenije ne postoji potpuna pravda za 1.904 poginula i nestala tokom hrvatske vojne operacije Oluja iz 1995. godine, koja je izazvala egzodus više od 220.000 krajiških Srba. Izostanak odgovornosti, kako navode iz Veritasa, omogućio je rast revizionizma i promovisanje ekstremnih ideja u Hrvatskoj.
Pozadina napada
4. avgusta 1995. oružane snage Republike Hrvatske izvele su ofanzivu na područja Severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije — zone pod zaštitom UN. Napad je usledio i pored ranijeg pristanka predstavnika Republike Srpske Krajine u Ženevi na predlog međunarodne zajednice za mirno rešenje, a hrvatske snage bile su brojčano i tehnički znatno jače, što je dovelo do brzog sloma otpora.
Žrtve i nestali
Prema podacima Veritasa, među stradalima su bili pretežno civili: 1.250 civila (65% svih žrtava), od kojih su tri četvrtine bile starije od 60 godina. Ubijeno je desetoro dece i 566 žena (oko 30% ukupno). Na evidenciji nestalih i dalje je 612 osoba, od kojih je 76% civila i 238 žena, čija sudbina nije rasvetljena.
Pravosuđe i međunarodne presude
Međunarodni sud pravde je 2015. jasno okarakterisao Oluju kao akciju etničkog čišćenja s ciljem uklanjanja srpske većine. Ipak, kako ukazuju autori izveštaja, niz domaćih i međunarodnih pravosudnih odluka nije doveo do sveobuhvatne odgovornosti. Žalbeno veće Haškog tribunala je oslobodilo generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, dok su hrvatski sudovi pravnosnažno osudili svega nekoliko pojedinaca za zločine nad Srbima.
Aktuelni postupak u Beogradu
U Višem sudu u Beogradu vodi se postupak protiv četvorice visokih hrvatskih oficira i pilota zbog raketiranja izbegličke kolone 7. i 8. avgusta 1995. na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti. Uprkos administrativnim opstrukcijama i odbijanju Zagreba da prihvati optužnicu, doneta je odluka da se suđenje vodi u odsustvu optuženih; glavni pretres je zakazan za 25. septembar.
Sećanje i obeležavanje
Dan sećanja na stradale i proterane biće obeležen 4. avgusta u Mrkonjić Gradu, a manifestaciju zajednički organizuju vlade Republike Srpske i Srbije. Veritas poziva na istrajavanje u otkrivanju istine i potpunoj odgovornosti za ratne zločine.
Napomena: Zbog osetljivosti teme, važno je pristupiti izveštavanju činjenicama i poštovati dostojanstvo žrtava i njihovih porodica.
Pomozite nam da budemo bolji.
