Odalović: Zagreb Odbija Saradnju u Potrazi Za Nestalima Iz „Oluje“ — Porodice Traže Istinu

Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, izjavio je da Zagreb ne sarađuje u traženju i identifikaciji osoba nestalih tokom akcije „Oluja“ i najavio da će Srbija наставити да говори о том проблему пред домаћом и међународном јавношћу док се не расветле судбине жртава.

Оdalački говорио је на конференцији за медије одржаној поводом обележавања 31. годишњице страдања и прогона Срба у акцији „Олуја“, под називом „Vratite nam naše najmilije – predugo čekamo“, коју су организовали Udruženje nestalih i poginulih lica "Suza" и Komisija za nestala lica у Палати "Srbija". Он је нагласио да је дан посвећен сећању на прогнане и страдале.

Кључни подаци које је навео: близу 9.900 лица је страдало или се води као нестало у акцији „Олуja“, а преко 220.000 људи је прогнано са својих огњишта. Од тих лица, око 1.200 цивила је убијено или се води као нестало; више од 70% несталих било је старо 60 и више година, а међу њима је било 540 жена.

„Сама чињеница да су међународне мисије биле присутне на просторима са којих је народ протеран — укључујући УН, а у самом операцијском контексту и НАТО — говори да је постојао план који је резултирао катастрофалним последицама. О томе нећемо ћутати“, истакао је Одаловић.

Оdalović је напоменуо да је Србија предузела конкретне активности: у речним токовима у периоду 1991–1995 (Сава и Дунав) пронађено је 480 тела, која су ексхумирана у сарадњи са стручњацима из Хрватске и БиХ. Више од 300 лица је идентификовано и предато породицама — више од 100 тела предато је Хрватској, око 150 Босни и Херцеговини и Републици Српској, а део и Црној Гори; међу ексхумиранима били су и држављани Србије.

Ипак, према његовим речима, у мртвачницама широм Хрватске налази се око 900 неидентификованих посмртних остатака, од којих за преко 400 постоји основана сумња да припадају Србима јер су узорци узети уз присуство српских стручњака и чекају ДНК потврду. Навео је пример гробља у Двору на Уни — од 120 ексхумираних, 60 је идентификовано, док се за преосталих 60, због историје и контекста и због тога што је реч о српском гробљу, сматра да су у питању српске жртве.

Одаловић је додао да хрватска страна често не одговара на позиве за састанке, те да се у међународној јавности води наратив да Србија не сарађује, не предаје архиве или не показује локације гробница. Он је ове тврдње окарактерисао као манипулације које оптерећују процес и које се, према његовим речима, понекад условљавају политичким циљевима.

Поредећи сарадњу у региону, Одаловић је истакао да је са Босном и Херцеговином однос коректан: редовно се одржавају радни састанци и постоји континуитет активности на терену — Србија тамо трага за 212 својих држављана. С друге стране, како је навео, и Загреб и Приштина све чешће одбијају сарадњу и, по његовом мишљењу, постоји координисана блокада процеса.

Закључак: Одаловић је нагласио да је питање тражења и идентификације несталих пре свега хуманитарно и цивилизацијско питање, које не сме бити жртвовано политичким интересима. Породице жртава имају право да знају судбину својих најмилијих и да им се пружи правда и истина.