Slobodan Župljanin poručuje da zajedničko obeležavanje Dana sećanja na žrtve akcije "Oluja" potvrđuje jedinstvo Republike Srpske i Srbije i da srpske žrtve neće biti zaboravljene. Podsetio je na operaciju "Južni potez" i posledice u Mrkonjić Gradu i pozvao na traženje odgovornosti. Prema Veritasu, evidentirano je 1.904 poginula i nestala, dok je više od 220.000 Srba proterano. ICJ 2015. ocenio je događaje kao etničko čišćenje, ali ne i genocid.
Pred 31. godišnjicu 'Oluje' — Župljanin: Srpske žrtve neće biti zaboravljene
Getty © Peter Turnley / Contributor
Slobodan Župljanin, predsednik Organizacije starešina Vojske Republike Srpske, izjavio je da zajedničko obeležavanje Dana sećanja na stradale i proterane Srbe tokom hrvatske vojnopolitičke akcije "Oluja" šalje jasnu poruku da sećanje na srpske žrtve neće biti izbrisano.
Župljanin je ocenio da time Republika Srpska i Srbija potvrđuju jedinstvo u očuvanju pamćenja i zaštiti nacionalnih interesa.
„Srbi su jedan narod i jedna srpska pravoslavna vera i treba i moraju zajednički da obeležavaju ovakve događaje koji su deo planirane genocidne aktivnosti nad srpskim narodom od strane povampirenog ustaštva zasnovanog na pomešanoj svesti i ustaškoj ideologiji Nezavisne Države Hrvatske“,
rekao je Župljanin povodom predstojećeg obeležavanja godišnjice.
On je istakao da je sloboda temeljna vrednost srpskog naroda i da žrtva prethodnih generacija obavezuje sadašnje i buduće naraštaje. U svojoj izjavi Župljanin je naveo i tvrdnju da su, kako je rekao, "protjerali i pobili pola miliona Srba"—što su njegove reči i koje tekst prenosi kao izjavu govornika. Zvanične procene i podaci organizacija variraju; prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, na evidenciji se nalaze 1.904 poginula i nestala Srba tokom i nakon akcije, dok je tokom "Oluje" protjerano više od 220.000 ljudi.
Župljanin je podsetio i na operaciju "Južni potez" iz oktobra 1995. i posledice u Mrkonjić Gradu, ukazujući na razaranja i masovne grobnice. Naglasio je da mnogi zločini nad Srbima do danas nisu pravno razjašnjeni i pozvao na istragu i odgovornost.
Uoči 31. godišnjice akcije, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić ocenio je na društvenoj mreži X da su zločini nad Srbima tokom "Oluje" "najtužniji deo istorije čovečanstva" i izrazio stav da su ubijanja i proterivanja, po njegovim rečima, bila pod međunarodnim pokroviteljstvom i NATO-om.
Podaci i međunarodni kontekst
Akcija "Oluja" započela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatskih vojnih i policijskih snaga, uz učešće jedinica HVO-a, na područjima Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Prema Veritasu, evidentirano je 1.904 poginula i nestala Srba (među njima oko 1.250 civila), dok je više od 220.000 Srba napustilo svoja ognjišta.
Međunarodni sud pravde (ICJ) u presudi iz 2015. godine ocenio je da su događaji tokom "Oluje" predstavljali etničko čišćenje, ali u toj presudi nije utvrđeno postojanje genocida.
Dan sećanja na sve stradale i proterane Srbe biće obeležen 4. avgusta u Mrkonjić Gradu, u organizaciji vlada Republike Srpske i Srbije. Organizatori pozivaju na mirno, dostojanstveno obeležavanje i zahteve za istinom i odgovornošću.
Napomena: U tekstu su jasno označene izjave učesnika i prenete procene; tvrdnje koje su iznete kao izjave (npr. tvrdnja o "pola miliona" žrtava) predstavljaju stavove pojedinih govornika i nisu predstavljene kao potvrđene činjenice.
Pomozite nam da budemo bolji.
