Hrvatska je na 31. godišnjicu operacije "Oluja" obeležila događaj prepun kontroverzi: više od 220.000 Srba je proterano tokom akcije, a oko 2.000 ljudi je stradalo ili nestalo. Uoči i tokom obeležavanja zabeleženi su incidenti — paljenje srpske zastave kod Otočca, masovni poklici "Za dom spremni" u Kninu i na koncertu u Šibeniku. Politički i javni akteri, uključujući Dražena Keleminca i Marka Perkovića Tompsona, dodatno su podigli tenzije, dok Savez Srba i Miodrag Linta traže uključenje EU i reakciju protiv promocije fašističkih simbola.
31. godišnjica 'Oluje': paljenje srpske zastave, poklici 'Za dom spremni' i porast tenzija u Hrvatskoj
Getty © Stipe Majic/Anadolu Agency via Getty Images)
Hrvatska je i ove godine obeležila 31. godišnjicu vojne akcije "Oluja" iz avgusta 1995. — događaja koji je doveo do proterivanja više od 220.000 građana srpske nacionalnosti i u kojem je, prema procenama, oko 2.000 ljudi ubijeno ili nestalo.
Incidenti i manifestacije
Uoči obeležavanja, kod Otočca su dve osobe obučene u crno i sa prekrivenim licima okačile transparent i zapalile zastavu Republike Srbije, što je izazvalo osudu iz više regionalnih krugova. U Kninu, gde je događaj zvanično označen kao "Dan pobjede i Dan domovinske zahvalnosti" i "Dan branitelja", ponovo su zabeleženi poklici i simboli povezani s ustaškom ideologijom.
Na centralnom trgu u Kninu bivši komandant IX. bojne HOS "Rafael Boban", Marko Skejo, ponovo je postrojio bivše pripadnike HOS-a uz skandiranje poklica "Za dom spremni". Ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić izjavio je da žali što nije učestvovao u "Oluji".
Koncert i politički akteri
U Šibeniku je održan koncert Marka Perkovića Tompsona na kojem je, prema izveštajima, bilo oko 30.000 posetilaca obučених u crne majice, koji su zajedno sa izvođačem uzvikivali "Za dom spremni". Lider Autohtone hrvatske stranke prava Dražen Keleminec prisustvovao je proslavi u Kninu i, kako je prijavljeno, nosio majicu sa provokativnim natpisom "Smrt četnicima, sloboda Hrvatima" i javno uzvikivao ustaške poklike.
Reakcije i kontekst
Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, zatražio je da Evropska unija reaguje i razmotri zabranu koncerata koji, po njegovim rečima, promovišu fašističke simbole i mržnju. Kritičari takođe ukazuju da je raniji koncert na zagrebačkom Hipodromu, koji su neki mediji opisali kao masovan skup, dodatno osnažio zabrinutost zbog normalizacije ekstremnih slogana u javnom prostoru.
Ovi događaji podsećaju na trajnu osetljivost i duboke podele koje prate sećanja na ratove 1990-ih u regionu. Dok jedni na godišnjicu ističu državni i patriotski karakter obeležavanja, drugi ukazuju na pojave koje podstiču govor mržnje i destabilizuju međunacionalne odnose.
Pomozite nam da budemo bolji.
