Na proslavi 31. godišnjice "Oluje" u Kninu zagovornici operacije nazvali su je "brilijantnom pobedom", dok je predsednik Zoran Milanović istakao da je Dejtonski sporazum bio posledica angažmana hrvatskih snaga. Milanović je upozorio na troškove i moguće finansijske interese pri povećanju izdvajanja za odbranu i pozvao na javnu raspravu o uticaju na javni dug. Teme sećanja, bezbednosti i budžetskih prioriteta ponovo su otvorile regionalne tenzije.
Poruke Iz Knina: ‘Oluja’ Hvaljena, Milanović Upozorava Na Naoružavanje I Troškove
© TANJUG/ FOTO HINA/ Mario Strmotić/ bg
Na centralnoj proslavi 31. godišnjice vojno-policijske akcije "Oluja" u Kninu iznete su sporne i snažne poruke koje ponovo opterećuju regionalne odnose. U fokusu su izjave hrvatskih zvaničnika koje različito tumače ulogu Hrvatske u ratu, kao i upozorenja o aktuelnim bezbednosnim i budžetskim pitanjima.
Šta Su Rekli Zvaničnici
Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković i premijer Andrej Plenković opisali su "Oluju" kao "brilijantnu vojnu pobedu" i "krunu svih pobeda u Domovinskom ratu". Takve formulacije potvrđuju zvaničnu hrvatsku interpretaciju operacije, ali istovremeno ponovo otvaraju bolne teme i istorijske sporove sa Srbijom i srpskom zajednicom.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović u svom obraćanju naglasio je značaj hrvatskih snaga i HVO-a za postizanje Dejtonskog sporazuma i uporedio rat sa biblijskom borbom Davida i Golijata. Milanović je rekao da "ne bi bilo Dejtona da nije bilo hrvatske vojske" i tvrdio da su neki delovi završne operacije izvedeni uz zahtev saveznika.
"Ne bi bilo Dejtona da nije bilo hrvatske vojske, da nije bilo hrvatskih gardijskih brigada i HVO-a. Ništa od toga danas ne bismo imali. To je jednostavna istina," rekao je Milanović.
Sporne Tvrdnje I Regionalne Posledice
Izjave o "Oluji" podsećaju da je tokom operacije više od 220.000 Srba napustilo svoja ognjišta, što ostaje centralna tačka sporenja između Hrvatske i Srbije. Retorika koja glorifikuje vojnu akciju može dodatno zaoštriti odnose u regionu i otežati pomirenje i dijalog.
Milanović je takođe tvrdio da Knin nije bio izvor pobune protiv hrvatske države već da je "pobuna došla iz Beograda", ističući različite interpretacije odgovornosti i uzroka sukoba koje i dalje dele strane u regionu.
Pitanje Budžeta I Naoružavanja
Predsednik je skrenuo pažnju na aktuelnu debatu o povećanju izdvajanja za odbranu sa oko 2% BDP-a na predloženi nivo od 5%. Milanović je upozorio da rast izdvajanja treba javno da se razjasni s obzirom na to da su kamate na javni dug već blizu iznosa koji se izdvaja za odbranu, te da povećanje budžeta može služiti i finansijskim interesima velikih proizvođača oružja.
Milanović je naglasio da Hrvatska mora pratiti naoružavanje Srbije jer to utiče na nacionalnu bezbednost, ali je istovremeno izrazio skepsu prema troškovima i potencijalnim koruptivnim motivima u lancu nabavki naoružanja.
Zaključak
Poruke iz Knina pokazuju da su istorijska sećanja, bezbednosne procene i ekonomski interesi i dalje duboko isprepleteni. Dok zvaničnici u Hrvatskoj brane ulogu svoje države u ratu, regionalni dijalog ostaje krhak. Potreban je balans između sećanja na ratne događaje i odgovornog javnog vođenja politike bezbednosti i budžeta kako bi se izbeglo dalje zaoštravanje odnosa u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
