U Janjilima‑Bravskom kod Bosanskog Petrovca obeležena je 31. godišnjica napada na izbegličku kolonu 7. avgusta 1995, u kome je poginulo 10 civila, među njima četvoro dece. Ratni hirurg Milovan Kerkez priseća se strašnih scena, dok advokat Dušan Bratić najavljuje nastavak suđenja i vojne veštačke analize. Organizacija Veritas evidentirala је 1.904 poginula ili nestala, a Međunarodni sud pravde Оluju је okarakterisao kao etničko čišćenje.
31. godišnjica napada na izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti: Pravda i dalje nedostižna
Getty © imago stock&people
Danas je u mestu Janjile‑Bravsko kod Bosanskog Petrovca obeležena 31. godišnjica avionskog napada на izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti, koji се dogodio 7. avgusta 1995. tokom akcije Oluja. Tom prilikom poginulo je 10 civila, među kojima su bila četvoro dece.
Sećanja i svedočenja
Ratni hirurg Milovan Kerkez priseća se scena koje su mu zauvek ostale u sećanju: „Može ли iko biti heroj, srećan i ponosan koji бомбардуje kolonu izbeglica, baca bombe i ubija stare i nemoćne? Šta je krivo dete koje je ostalo bez glave? Šta је kriva baba koja je krenula, a nije znala kuda ide?“ Kerkez dodaje da је on sa svojom hirurškom ekipom zbrinuo sve ranjene, radeći u zdravstvenim ustanovama u Grahovu, Drvaru, Bosanskom Petrovcu, Ključu, Sanskom Mostu, Prijedoru, Krupi na Uni i Kupresu.
Pravosuđe i proces
Advokat preživelih Dušan Bratić rekao je da je postupak pokrenut pred srpskim pravosuđem u martu 2022. podizanjem optužnice и da se nalazi pri prvostepenom završetku. Nastavak glavnog pretresa zakazan je za septembar, kada bi trebalo да budu ispitani još neki oštećeni čiji je dolazak u junu izostao. Nakon toga sud treba да odredi veštačenje vojne struke kako би se rasvetlile ključne okolnosti i utvrdile činjenice za konačnu presudu.
Tužilaštvo za ratne zločine podiglo је optužnice против četvorice hrvatskih pilota: Vladimir Mikac, Zdenko Radulja, Željko Jenić i Danijel Borović, zbog raketiranja izbegličke kolone на Petrovačkoj cesti. Piloti se sude u odsustvu za ratni zločin против civilnog stanovništva; na teret im je stavljeno ubijanje i ranjavanje civila и uništavanje imovine. Suđenje је једном већ било odloženo zbog nedolaska svedoka.
Brojke i međunarodni kontekst
Prema ažuriranoj evidenciji organizacije Veritas, tokom i nakon operacije Oluja evidentirano je 1.904 poginula i nestala Srbina, od kojih је 1.250 civila. Među civilnim žrtvama bila су i desetoro dece mlađe od 14 godina i 566 žena; značajan deo civilnih žrtava био je stariji od 60 godina.
Međunarodni sud pravde је у presudi из 2015. Олују okarakterisao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid; svetski stručnjaci и organizacije i dalje raspravljaju о kvalifikaciji i ističu da je operacija imala elemente koji ukazuju na ozbiljna kršenja ljudskih prava.
Značaj obeležavanja
Obeležavanja kao današnje služe sećanju на žrtve и podsećanju da je pravda još uvek nedostižna za mnoge porodice. Preživeli i njihove organizacije i dalje traže odgovornost, transparentno suđenje i stručna veštačenja kako bi se utvrdile sve okolnosti napada i omogućilo suočavanje с prošlošću.
Pomozite nam da budemo bolji.
