Linta Poziva Vladu Srbije Da Zatraži Od EU Zabranu Proslave "Oluje"

Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, apelovao je na Vladu Republike Srbije da od Evropske unije zahteva zabranu državnih proslava akcije "Oluja" u Hrvatskoj. Linta tvrdi da Zagreb nije ispunio obaveze iz Ugovora o pristupanju EU iz 2013. godine i druge međunarodne obaveze koje se odnose na procesuiranje ratnih zločina.

Navodi i argumenti

Linta se pozvao na izveštaj hrvatske organizacije za ljudska prava Documenta, koji, prema njegovim rečima, ukazuje na neprocesuiranje brojnih krivičnih dela ratnih zločina počinjenih nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima. On je istakao da ne postoji nijedan aktivan postupak za masovne zločine nad Srbima u akcijama "Bljesak" i "Oluja" ili u drugim slučajevima u više hrvatskih gradova.

„Potpuno je jasno da Hrvatska krši i domaće i međunarodne obaveze“, naveo je Linta.

Linta je dodatno podsetio da je, kako je on predstavio, pravna i javna debata o karakteru akcije "Oluja" uključivala i stavove da je reč o obliku etničkog čišćenja. On je to izneo kao jedan od razloga zbog kojih smatra da bi EU trebalo da traži prestanak proslava koje, po njegovim rečima, glorifikuju progone civila.

Podaci i tvrdnje koje je izneo

• Prema Linti, u akciji "Oluja" proterano je oko 250.000 Srba.
• Navodi da se ne priznaje više od 2.000 srpskih žrtava, od kojih je preko 1.200 civila.
• Na hrvatskoj listi nestalih Linta pominje 1.725 lica, od kojih je, prema njegovim podacima, više od 1.000 srpske nacionalnosti.
• U zavodima za sudsku medicinu u Zagrebu, Osijeku i Rijeci nalazi se oko 900 posmrtnih ostataka; Linta ocenjuje da je najmanje polovinu moguće identifikovati kao žrtve srpske nacionalnosti, ali da vlasti opstruiraju identifikaciju i ekshumacije.

„Apsolutno je neprihvatljivo da članica EU svake godine slavi etničko čišćenje jednog naroda“, rekao je Linta i upozorio da takve proslave ugrožavaju mir i saradnju u regionu.

Zahtevi i očekivani efekti

Linta predlaže da zabrana proslave bude praćena konkretnim zahtevima EU prema Hrvatskoj: otvaranje procesa za ratne zločine nad Srbima, javno priznanje srpskih žrtava, postavljanje spomen-ploča na mestima stradanja, rešavanje pitanja nestalih i vraćanje otuđene imovine uz odgovarajuću nadoknadu.

On je pozvao srpske institucije i međunarodnu zajednicu da pritiskom stvore uslove u kojima će Hrvatska sprovesti ekshumacije, identifikacije i sudske postupke za utvrđivanje odgovornosti.

Napomena: U tekstu su zabeleženi navodi i procene koje je prezentovao Miodrag Linta i izveštaj organizacije Documenta; predstavljene cifre i ocene su predmet političkih i pravnih tumačenja i sporova.