Nenad Stevandić je ocenio da je operacija "Oluja" 1995. predstavljala pogrom i proterivanje Srba, uz optužbe na račun NATO‑a i zapadne Evrope. On tvrdi da su lansirane laži o srpskoj krivici kako bi se opravdalo etničko čišćenje, dok su, po njegovom mišljenju, presude Haškog tribunala bile neusaglašene s tim iskustvom. Stevandić poziva na razotkrivanje istine, sećanje i pijetet prema žrtvama.
Stevandić: "Oluja" Kao Pogrom Srpskog Naroda — Optužbe Na Račun NATO‑a I Zapadne Evrope
Getty © Peter Turnley/Corbis/VCG
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, ocenio je da su zločini nad Srbima tokom vojno-policijske operacije "Oluja" 1995. godine jedan od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji, nazivajući ih pogromom, proterivanjem i ubijanjem uz, kako je rekao, međunarodno pokroviteljstvo NATO-a i velikog dela zapadne Evrope.
"Paralelno s tim su bile lansirane brojne laži i spinovanja o srpskoj krivici da bi se stvorio alibi za najveći pogrom i etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata", rekao je Stevandić u izjavi za Srnu.
Prema njegovim rečima, kroz presude Haškog tribunala (ICTY) najčešće su osuđivani pripadnici srpske strane, iako je, kako je naveo, među Srbima sprovedeno najveće etničko čišćenje. Stevandić je takođe istakao da su poslednjih 12 godina Srbija i Republika Srpska radile na jačanju nacionalne svesti, razotkrivanju istine i obeležavanju tih tragičnih događaja.
On je naglasio da se u poslednjoj deceniji „razgrađuju okovi laži“ kojima su srpske žrtve bile marginalizovane, i da se sada pokazuje pijetet, empatija i dostojanstvo prema stradalima.
Kontekst i statistike
Vojno-policijska akcija "Oluja" započela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatskih vojnih i policijskih snaga uz jedinice HVO-a na područjima Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatske snage ušle su u Knin i podigle zastavu, dok su kolone izbeglica prešle preko teritorija Bosne i Hercegovine ka Srbiji.
Prema podacima organizacije "Veritas", tokom "Oluje" iz svojih domova proterano je više od 220.000 krajiških Srba, dok je broj poginulih i nestalih iznosio 1.943; drugi izvori navode da je broj raseljenih mogao dostići i do 250.000.
Međunarodni sud pravde (ICJ) u presudi iz februara 2015. kvalifikovao je "Oluju" kao etničko čišćenje, ali je odbacio kvalifikaciju genocida u tom predmetu. Istovremeno, među istoričarima i pravnim stručnjacima i dalje postoje različita mišljenja o pravnoj i političkoj kvalifikaciji događaja.
Stav i značaj
Stevandićeve izjave predstavljaju političku i moralnu ocenu jedne strane i deo su šire javne debate o ratnim događajima iz devedesetih. Njegov apel za sećanje i razotkrivanje istine odražava nastojanja da se prošlost dokumentuje i da se žrtve ne zaborave.
Napomena: Svi navodi o odgovornosti i pokroviteljstvu predstavljeni su kao Stevandićeve tvrdnje. Pravne kvalifikacije koje su izneli međunarodni sudovi i nezavisne organizacije ostaju ključne za zvaničnu i pravnu procenu događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
