Podzemni insektarijumi LSHTM čuvaju kolonije raznih prenosilaca bolesti, uključujući novu laboratorijsku koloniju autohtone vrste Aedes vexans. Istraživači su uspostavili uslove koji oponašaju britanske poplavne ravnice i preživelu zimsku fazu jaja, a kolonija je sada u 25. generaciji sa ~50 odraslih jedinki. Glavni cilj je proučavanje virusa poput Tahyna i uticaja klime na prenos kako bi se predvidele i sprečile buduće epidemije.
Podzemni laboratorijum u Londonu čuva 'princesne' komarce — naučnici ispituju rizik od novih arbovirusa
A British Aedes vexans mosquito, bred at the London School of Hygiene and Tropical Medicine - Simon Townsley/The Telegraph
Ispod impozantne art deko zgrade London School of Hygiene and Tropical Medicine (LSHTM) krije se mreža podzemnih laboratorija i magacina u kojima naučnici uzgajaju i proučavaju razne vrste insekata prenosioca bolesti. Među njima su stenice, peščane muve, grinje, pa i nekoliko vrsta komaraca koje su važni vektori za ljudske i životinjske bolesti.
LSHTM researchers have established the UK's first laboratory colony of Aedes vexans mosquitoes - Simon Townsley/The Telegraph
Šta se nalazi u insektarijumu
U podzemnim prostorijama smeštene su kolonije Anopheles (prenosioci malarije), Culex i Aedes vrsta, kao i Toxorhynchites — velikih komaraca koji se hrane drugim komarcima i ne ujeda-ju ljude. Tu su i muve koje prenose trahom i insekti povezani sa Čagasovom bolešću. Neki od tih eksponata zahtevaju specifične i ponekad neprijatne uslove održavanja.
Entomologist and insectary technician Mariana Reis Wunderlich - Simon Townsley/The Telegraph
Zašto su Aedes vexans interesantni
LSHTM je uspostavio prvu laboratorijsku koloniju autohtone vrste Aedes vexans u Velikoj Britaniji. Ova kolonija, sada u 25. generaciji i sa oko 50 odraslih jedinki, služi za procenu da li domaći komarci mogu da prenose viruse poput Zapadnog Nila, Tahyna, Zike, Rift Valley groznice ili japanskog encefalitisa — pretnji koje bi se širile lakše ako klimatski uslovi postanu povoljniji.
A chamber containing a colony of about 50 adult mosquitoes - Simon Townsley/The Telegraph
Kako ih uzgajaju i zašto su "princesni"
Aedes vexans su izuzetno izbirljivi pri odabiru mesta za polaganje jaja: polažu jaja na mahovinu na lokacijama koje povremeno bivaju pod vodom tokom poplava. Jaja mogu da se potpuno osuše preko zime i da „ožive" tek kada kiša i toplota omoguće izleganje larvi. Da bi reproducirali taj ciklus, istraživači pažljivo su sušili i hladili mahovinu i kontrolisali sate svetla, temperaturu i vlažnost kako bi simulirali britansko leto.
The chamber creates optimal conditions to encourage the mosquitoes to lay eggs - Simon Townsley/The Telegraph
Ženke takođe zahtevaju krvni obrok pre polaganja jaja. Umesto direktnog izlaganja ljudima, u laboratoriji se koristi uređaj Hemotek: krv je zatvorena u posudu i prekrivena sintetičkom kožom, zagrejana na 37°C, pa komarci mogu da sisaju kroz mrežu. Međutim, Aedes vexans su dugo odbijali da se potpuno priviknu na Hemotek — zbog čega su ih istraživači nazvali "princesnim komarcima".
The delicate care schedule for the mosquitoes - Simon Townsley/The Telegraph
Ciljevi i rani rezultati istraživanja
Prvi fokus istraživanja je Tahyna virus — prvi evropski virus prenošen komarcima za koji se zna da može izazvati bolest kod ljudi. Istraživači proučavaju kako se virus širi kroz telo komarca, gde se replicira i koliko vremena je potrebno da komarac postane prenosilac. Poseban interes je mehanizam prezimljavanja virusa, uključujući mogućnost vertikalne transmisije (sa komarca na jaja), što bi omogućilo virusu da preživi preko zime.
Ms Reis Wunderlich describes the mosquitoes as 'very fussy eaters' - Simon Townsley/The Telegraph
Širi kontekst: klima i rizici
U 2023. godini detektovani su fragmenti Zapadnog Nila u Aedes vexans u okrugu Nottinghamshire, što je za naučnike bio alarmantan signal. UK Health Security Agency (UKHSA) upozorava da klimatske promene povećavaju rizik od invazivnih vrsta i mogućeg uspostavljanja lokalnog prenosa arbovirusa. Modeli pokazuju da bi do 2060-ih klimatski uslovi u Londonu mogli podržavati lokalni prenos denga groznice.
Prema dr Mojci Kristan: "Što više znamo o biologiji i ekologiji komaraca i njihovih patogena, to bolje možemo predvideti gde će bolesti nastupiti i kako im se suprotstaviti."
Šta to znači za javno zdravlje
Iako trenutan neposredan rizik za Veliku Britaniju ostaje nizak — i malarija se zbog modernih uslova života i kontrole staništa teško vraća — dugoročna pretnja rasta prenosa bolesti usled topljenja klime je realna. Uzgajanje i proučavanje domaćih vrsta poput Aedes vexans pomaže da se rano identifikuju pretnje i razviju mere prevencije.
Zaključak: Laboratorijski rad u Londonu kombinuje klasičnu entomologiju i savremene virologijske metode kako bi unapredio razumevanje vektorskih bolesti u promenljivom klimatskom okruženju. Rezultati će pomoći u planiranju javnozdravstvenih odgovora i praćenju potencijalnih rizika i u drugim delovima Evrope.
Pomozite nam da budemo bolji.
