Skadar i kontroverza oko otvaranja srpskog konzulata: protesti, istorija i političke tenzije

Najava otvaranja konzularnog predstavništva Srbije u Skadru izazvala je žestoke reakcije u Albaniji i kritike iz regiona, dok istovremeno lokalna srpska zajednica i pojedini stručnjaci podržavaju tu inicijativu. Debata je spoj istorijskih tvrdnji, demografskih podataka i savremenih političkih poruka.

Protesti i političke reakcije

Grupe građana su prošlog vikenda protestovale u centru Skadra protiv najave otvaranja srpskog konzulata, noseći albanske zastave i transparente. Demonstranti su tvrdili da grad "nema istorijske, ekonomske ni diplomatske veze" koje bi opravdale otvaranje konzulata i pozivali na preispitivanje odluke vlasti. Organizatori su naveli i zločine iz rata na Kosovu kao razlog protivljenja.

Marjana Kočeku, poslanica Socijalističke stranke koja predstavlja Skadar, javno je dovela u pitanje razlog otvaranja konzulata. Prema njenim rečima, po poslednjem popisu stanovništva u skadarskoj regiji svega 54 osobe su se izjasnile kao Srbi.

Iz Prištine, profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu ocenio je da "ne postoji potreba" za konzularnim predstavništvom Srbije u Skadru i izrazio sumnju da je cilj takvog poteza uticaj Beograda na albanske teritorije. Bivša ministarka spoljnih poslova Kosova Meliza Haradinaj nazvala je planirani konzulat "velikosrpskim političkim projektom".

Istoričari i argumenti za otvaranje

Profesor istorije Miloš Ković osporava tvrdnje protivnika otvaranja konzulata i iznosi istorijske činjenice o dugoj prisutnosti Srba na prostoru Skadra i severne Albanije. On navodi srednjovekovne veze (Višeslavići, Vojislavljevići, Nemanjići), ulogu Pećke patrijaršije tokom osmanskog perioda i turske popise koji, kako tvrdi, beleže značajan broj Srba u tom kraju.

"Skadar se u različitim istorijskim periodima nalazio u sastavu ili pod jasnim uticajem srpskih država, a ostatci materijalne i duhovne kulture potvrđuju kontinuitet prisustva", rekao je Ković.

Ković takođe ukazuje na materijalne tragove: nekadašnja srpska groblja, crkve, prisustvo Mitropolije crnogorsko-primorske, kao i lične i kulturne veze poput rodnih mesta istaknutih kulturnih ličnosti.

Demografija i lokalna zajednica

Zvanični podaci popisa u Albaniji iz 2023. godine pokazuju da se 584 osobe izjasnilo kao Srbi, dok 511 kao Crnogorci. Međutim, udruženje "Morača Rozafa" procenjuje da Srba u Albaniji ima najmanje oko 30.000, ističući razliku između zvaničnih evidencija i procena lokalnih organizacija.

Predstavnici srpske zajednice u Skadru dočekali su najavu konzulata pozitivno. Milojka Brajović izjavila je da će konzulat olakšati pribavljanje dokumenata, pružiti administrativnu podršku i stvoriti mogućnost zaposlenja lokalnih mladih ljudi.

Širi politički kontekst

Analitičari upozoravaju da reakcije u Albaniji imaju i unutrašnјepolitičku dimenziju: deo protesta može biti povezan sa kritikama vlade Edija Rame i širim političkim tenzijama. Sa druge strane, u Beogradu se na najave otvaranja konzularnog predstavništva Albanije u Bujanovcu u javnosti primećuje znatno manje interesovanje, što pojedini sagovornici tumače kao nedostatak reciprociteta u javnoj diskusiji.

Zaključak

Debata o otvaranju konzulata u Skadru ukazuje na složen spoj istorijskih sećanja, demografskih razlika i aktuelne politike. Dok jedni vide konzulat kao opravdano očuvanje veza i podršku manjini, drugi ga doživljavaju kao provokaciju ili geopolitički potez. Stručnjaci pozivaju na miran dijalog, proveru činjenica i diplomatsku komunikaciju kako bi se izbeglo dalje zaoštravanje tenzija.