Ključne informacije: Nezavisna komisija je u martu 2026. opisala prisilne transfere ukrajinske dece kao "zločine protiv čovečnosti". Procene broja prebačenih dece kreću se od preko 20.000 do približno 35.000, dok oko 1,6 miliona dece živi pod ruskom okupacijom. SAD su najavile paket od 25 miliona USD za identifikaciju, povratak i rehabilitaciju, ali problemi sa pristupom informacijama i dugotrajan proces povratka zahtevaju kontinuiranu međunarodnu podršku.
Rusija prisilno preoblikuje ukrajinsku decu — deportacije, kampovi i reedukacija opisani kao „zločini protiv čovečnosti”
A fence featuring 20,000 stuffed teddy bears, each representing a Ukrainian child abducted by Russia, on the National Mall in Washington, D.C., on April 23, 2026.Saul Loeb/AFP via Getty Images
Sažetak: Nezavisne međunarodne istrage i istraživači navode da su hiljade ukrajinske dece deportovane ili prisilno prebačene u Rusiju i okupirane oblasti, gde su izlagane promeni imena, državljanstva, školskog programa i sistemskoj "rusifikaciji". U martu 2026. Stejt department SAD je najavio paket od 25 miliona USD za identifikaciju, povratak i rehabilitaciju prisilno prebačene dece.
Nezavisna međunarodna komisija za istagu u martu 2026. opisala je ruske deportacije i prinudne transfere ukrajinske dece i njihovo „prinudno nestajanje“ kao dela koja predstavljaju, prema istraživanju, „zločine protiv čovečnosti“. Istraživači i organizacije ukazuju da broj žrtava raste i da je traganje za decom trka sa vremenom.
Obim problema
Zvanični ukrajinski registar Bring Kids Back UA beleži preko 20.000 mogućih slučajeva prisilnog transfera i deportacije. Nezavisne procene, uključujući Laboratoriju za humanitarna istraživanja pri Yale univerzitetu, ukazuju da je broj bliži 35.000. Pored toga, procenjuje se da je oko 1,6 miliona ukrajinske dece pod kontrolom Rusije na teritorijama koje su pod okupacijom od 2014. godine.
Način delovanja
Prema zabeleženim slučajevima, ruske vlasti i pripadnici snaga uklanjali su decu iz domova, institucija i porodičnih sredina, često tokom haotičnih evakuacija, napada i procesa poznatog kao "filtracija" — provere i ispitivanja civila. Mnogu su zatim premešteni u kampove, državne institucije, ustanove za starateljstvo ili su im menjana imena i državljanstvo.
„Reči poput 'evakuacija', 'zaštita dece' i 'rekreativni kamp' često služe da prikriju prisilu i trajno odvajanje od porodica i ukrajinskog identiteta.“
U okupiranim oblastima ukinuta je nastava na ukrajinskom jeziku, uveden je ruski nastavni program, a deca su bila izložena vojno-patriotskom obrazovanju i mladim organizacijama koje im nameću ruske narative o istoriji i državljanstvu. Ti procesi ciljaju na dugoročnu promenu identiteta mladih generacija.
Protesters gather in London on May 24, 2025, to demand the return of the Ukrainian children abducted by Russia.Alishia Abodunde/Getty Images
Pravni okvir i prepreke
Međunarodno humanitarno pravo izričito zabranjuje prisilne transfere i deportacije dece iz okupiranih teritorija osim u izuzetno ograničenim hitnim slučajevima, uz obavezu vođenja evidencije i očuvanja porodičnih veza. Međunarodni krivični sud izdao je 2023. naloge za hapšenje predsednika Vladimira Putina i poverenice za prava deteta Marije Lvove-Belove zbog navodnih nezakonitih deportacija ukrajinske dece.
Međutim, praktične prepreke ostaju velike: Rusija kontroliše pristup informacijama i lokacijama, međunarodne organizacije nemaju dovoljan nezavisan pristup okupiranim teritorijama niti dokumentaciju potrebnu za brzo ponovno spajanje porodica.
Odgovor međunarodne zajednice
U martu 2026. SAD su najavile paket pomoći od 25 miliona USD namenjen identifikaciji, vraćanju i rehabilitaciji dece prisilno prebačenih u Rusiju ili udaljenih od porodica. Ovakvo finansiranje može ojačati napore nevladinih organizacija, ukrajinskih vlasti i porodica, ali stručnjaci upozoravaju da su potrebna dugoročna sredstva i koordinacija.
Proces pronalaženja i bezbednog povratka deteta često zahteva mesece: rekonstrukciju dokumenata, pravne postupke, psihosocijalnu podršku i reintegraciju u školu i zajednicu. Bez kontinuirane međunarodne podrške, promenjena imena, izgubljeni zapisi i višegodišnja prisilna asimilacija mogu učiniti ponovni povratak i obnavljanje identiteta izuzetno teškim ili nemogućim.
Zaključak
Ono što se dešava nije samo upravljanje okupiranom teritorijom — radi se o sistemskom pokušaju da se oblikuje budućnost cele generacije. Pitanje je hoće li međunarodna zajednica i dalje da ulaže sredstva, politiku i pritiskom kako bi se deca identifikovala, vratila porodicama i pomogla da obnove ono što im je oduzeto: jezik, dokumenta, porodične veze i pravo na sopstveni identitet.
Izvor: Republikuje se tekst iz The Conversation; autor: Thom Reilly (Arizona State University). Tekst sadrži sažetak istraživanja i procene stanja u martu 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
