Predsednik SNSD-a Milorad Dodik kritikuje ambasadora Njemačke Alfreda Granasa zbog tvrdnje da imenovanje visokog predstavnika zavisi od konsenzusa u PIK-u. Dodik tvrdi da PIK nema ovlašćenja u tom procesu i poziva se na Aneks X Dejtonskog sporazuma, po kojem potpisnice biraaju kandidata, a potvrđuje Savet bezbednosti UN. Na izjave je reagovala i Ambasada Rusije, podsećajući na spornu situaciju iz 2021. i kritikujući nemački stav.
Dodik ambasadoru: „U Sarajevo ste došli da predstavljate Njemačku, a ne da uređujete BiH“ — Spor oko imenovanja visokog predstavnika
© TANJUG/ FOTO SRNA/ NATAŠA ČEREMIDŽIĆ/bs
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik kritikovao je ambasadora Njemačke u BiH Alfreda Granasa nakon njegove izjave da visoki predstavnik u BiH može biti imenovan jedino konsenzusom u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira (PIK).
Dodik je u objavi na platformi X poručio da ili "ambasador ne zna da čita, ili svesno laže" i da je PIK "izmišljeno telo" koje nema ulogu u izboru, imenovanju i potvrđivanju visokog predstavnika. Prema njegovim rečima, visokog predstavnika biraju strane potpisnice Dejtonskog sporazuma, a potvrđuje ga Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je, kako tvrdi, propisano Aneksom X Dejtonskog sporazuma.
"Šta je tu teško razumeti, gospodine ambasadore? U Sarajevo ste došli da predstavljate Njemačku, a ne da uređujete BiH. Držite se toga i prestanite da obmanjujete i lažete javnost", naveo je Dodik.
Ambasador Granas je prethodno izjavio da imenovanje visokog predstavnika zavisi od konsenzusa u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira, stav koji je izazvao diplomatsku polemiku.
Na izjave je reagovala i Ambasada Rusije u BiH, koja je podsetila na spornu situaciju iz 2021. godine kada u Upravnom odboru nije bilo konsenzusa oko imenovanja Christiana Schmidta. U saopštenju ruske ambasade istaknuto je pitanje zašto tada nemačka strana nije zauzela isti stav, uz oštre formulacije koje se odnose na međudržavne odnose i istorijske reference.
Konsekvence i kontekst
Incident je dodatno zaoštrio tenzije između međunarodnih predstavnika u BiH i dela domaće političke elite. Dok Dodik ističe značenje Aneksa X i ulogu potpisnica Dejtona i Saveta bezbednosti UN, neki međunarodni zvaničnici smatraju da PIK ima uticaj na proces imenovanja kroz političke i diplomatske mehanizme. Različita tumačenja pravnog okvira i prakse međunarodne zajednice dovode do ponovnog otvaranja pitanja o nadležnostima u Bosni i Hercegovini.
Objave i reakcije ostaju predmet pažnje javnosti i diplomatije, dok se rasprava vodi i u javnom prostoru i među predstavnicima država uključenih u implementaciju Dejtonskog sporazuma.
Pomozite nam da budemo bolji.
