„Bežala sam jer sam znala da ću umreti“: FPV dronovi ciljaju medicinske timove i ambulante u Ukrajini

Inna Lytvynenko uvek oblači jarko narandžastu pancirnu opremu kada ide na hitne intervencije. Prošlog juna, dok je išla da zbrine ženu povređenu u napadu ruskog drona u Hersonu, jedan FPV dron je udario u njihovu ambulantu. Sekunde kasnije začula je novo zujanje: još jedan dron je leteo pravo ka njima.

„Panično sam uzela torbu sa traumatskom opremom i počela da trčim“, priseća se Lytvynenko. „Vikala sam i urlala. Znala sam da ću, ako stanem, umreti.“ Dron je jurio oko deset minuta pre nego što je odleteo, a policija ju je brzo evakuisala. Međutim, kako je izvestila, napadi su se nastavili: dronovi su pogodili još dva vozila koja su došla po povređenu osobu, a tek treće policijsko vozilo posle nekoliko sati uspelo je da je izvuče.

Porast napada na zdravstveni sistem

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je od početka ruske invazije u februaru 2022. registrovala 3.118 napada na zdravstvenu zaštitu u Ukrajini — što je prosečno oko dva napada dnevno. Broj incidenata raste: 30% u 2024. i dodatnih 20% u prethodnoj godini, navode iz WHO.

The frequency of attacks on healthcare suggests that they are "a sustained feature of the war", MSF says [Provided by a third party]

Medicinski timovi i objekti postaju učestala meta. Médecins Sans Frontières (MSF) u izveštaju konstatuje da su udari često sistematski i namerni, a ne samo sporadičan rezultat velikih ofanziva.

FPV dronovi i taktika "double-tap"

Za razliku od nekih raketnih napada koji mogu biti neselektivni, FPV (first-person view) dronovi omogućavaju pilotu uživo video-prenos cilja — što znači da su sudari sa ambulantama i jasno obeleženim medicinskim timovima najčešće namerni. Robin Meldrum, koordinatorka MSF u Ukrajini, ističe da kada FPV dron pogodi ambulantu, to teško može biti slučajno.

Moskva je takođe često koristila taktiku poznatu kao "double-tap" — ponovni napad na isto mesto u kratkom vremenskom razmaku, čime se ugrožavaju spasioci i prvi intervenijenti koji dolaze da pomognu preživelima. U jednom masivnom udara na Kijev, drugi udar je usmrtio sedam ljudi, uključujući policajca i volontera.

A first drone hit Inna's ambulance in Kherson, while a second targeted her directly [Provided by a third party]

Napadi na humanitarnu infrastrukturu i posledice

Pored bolnica i ambulanti, mete su postali i magacini humanitarnih organizacija: prošlog meseca oštećeni su skladišni prostori triju UN agencija, među kojima i WHO. Organizacije poput WHO dele koordinate svojih objekata i sa Moskvom i sa Kijevom u pokušaju da spreče gađanja.

Prema WHO, udari na ambulante čine približno 20% svih napada na zdravstveni sistem u Ukrajini. Kao rezultat, stanovništvo u zonama blizu fronta — pretežno stariji hronični bolesnici — sve više ostaje bez pristupa osnovnoj zdravstvenoj nezi. Bez lekova i redovnih pregleda, mnogi se suočavaju sa daljim pogoršanjem zdravlja.

Zbog rizika od FPV dronova i većeg dometa dronova obe strane, mobilne klinike pomeraju operacije dalje od prve linije. "Pre dve godine mogli smo da idemo 5–8 km od linije fronta. Sada ne idemo unutar 30 km i ta distanca raste", kaže Meldrum. MSF je u poslednjih 18 meseci obustavio redovne posete oko 80 sela i privremeno zaustavio ambulantne službe u Slovjansku.

Život u uslovima stalne pretnje

Medicinski radnici stalno prate društvene mreže i izveštaje kako bi procenili rizik pre svake intervencije. U nekim slučajevima umesto ambulante šalju se policijske patrole. "Ne osećamo se zaštićeno u ovom okruženju i ne vidimo poštovanje pravila ratovanja", zaključuje Meldrum.

„Ovo postaje nova normalnost, koja ne bi smela da bude normalnost“, kaže dr Jarno Habicht, predstavnik WHO u Ukrajini.

Napadi na medicinske objekte predstavljaju ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava, uključujući odredbe Ženevskih konvencija koje zahtevaju zaštitu bolnica, ambulanti i medicinskog osoblja.