Poslanici iz "Trojke" u Parlamentarnoj skupštini BiH uputili su inicijativu za dodelu posebnog pravno‑administrativnog statusa Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari nakon nedavnih saslušanja zaposlenih. Isidora Graorac kategorično odbacuje tu ideju, navodeći da ne postoji pravni osnov i upozorava da bi takav status mogao značiti izuzimanje iz domaćih zakona i pritisak na pravosuđe. Graorac takođe kritikuje uključenost međunarodnih organizacija, dok autori inicijative tvrde da sadašnji okvir ne garantuje dovoljnu zaštitu i nezavisnost centra.
Spor oko posebnog statusa Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari: Graorac oštro protiv, 'Trojka' predlaže
Getty © Anadolu / Contributor
Poslanici iz tzv. "Trojke" u Parlamentarnoj skupštini BiH danas su uputili inicijativu Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira i Kancelariji visokog predstavnika (OHR) za uspostavljanje posebnog pravno‑administrativnog statusa Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari. Predlog dolazi u kontekstu nedavnih saslušanja više zaposlenih i saradnika centra.
Isidora Graorac, predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila, oštro je odbacila ideju o dodeli takvog statusa u okviru Republike Srpske. Prema njenim rečima, ne postoji pravni osnov za izuzimanje centra iz domaćeg zakonodavstva.
"Poseban administrativni status u Republici Srpskoj ne treba da dobije Memorijalni centar Potočari, jer za to nema nikakvog osnova. Ako mesta stradanja srpskog naroda nisu tretirana na taj način, onda nema razloga da to bude slučaj ni sa njima. I, na kraju krajeva, šta bi to značilo? Da rade šta hoće, da budu mimo zakona, da ne podležu zakonima zemlje na čijoj teritoriji funkcionišu."
Graorac: Pozivi u pomoć predstavljaju pritisak
Graorac smatra da masovni pozivi u pomoć — obraćanja stranim faktorima, državama i organizacijama — deluju kao pokušaj zaštite zaposlenih i vršenje pritiska na Tužilaštvo i druge pravosudne postupke. Istakla je da nisu jasno obrazloženi razlozi za takvu hitnu reakciju, naročito ako su postupci u skladu sa zakonom.
Ona je posebno kritikovala javnu reakciju Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP), ocenjujući da je neprikladno stavljati se "na bilo čiju stranu" i na taj način uticati na rad pravosudnih institucija. Preporučila je da se međunarodne organizacije fokusiraju na traženje nestalih, umesto na pravne procese kojima se bave domaće institucije.
Pozivanje na visokog predstavnika i stara rešenja
U kontekstu poziva na intervenciju visokog predstavnika, Graorac je poručila da je vreme nametnutih rešenja prošlo i da takve odluke nisu donele rešenja, već dodatno udaljile strane i proizvele nezadovoljstvo među srpskom zajednicom u BiH. Prema njenim rečima, učestalo nadgledanje i kritikovanje stvara atmosferu straha i autocenzure, što nije u skladu sa slobodom govora i demokratskim principima.
Reakcija 'Trojke' i razlozi inicijative
Autori inicijative — dr Denis Zvizdić, Saša Magazinović i Predrag Kojović — navode da su nedavna saslušanja pokazala da postojeći institucionalni okvir ne obezbeđuje dovoljno garancija za punu nezavisnost, sigurnost i nesmetano delovanje Memorijalnog centra, koji oni smatraju institucijom od izuzetnog značaja za BiH i međunarodnu zajednicu.
Predlog 'Trojke' zahteva pokretanje međunarodnog procesa za utvrđivanje posebnog pravnog i administrativnog statusa centra, uz obrazloženje da bi to trebalo da garantuje njegovu zaštitu i autonomiju.
Zaključak
Spor oko inicijative otvara pitanja o odnosu između zaštite kulturnog i memorijalnog nasleđa, nadležnosti domaćih pravosudnih organa i uloge međunarodnih institucija u BiH. Naredni koraci zavisiće od odgovora Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira, OHR‑a i domaćih institucija koje prate ovaj slučaj.
Pomozite nam da budemo bolji.
