Šestoro učesnika iz šest evropskih zemalja završilo je 100-dnevnu SOLIS100 simulaciju izolacije u DLR centru u Kelnu. Studija za ESA ispituje uticaj dugih svemirskih misija na fizičko i mentalno zdravlje i performanse posade. Projekat je ukupno trajao 126 dana, uključujući pripremu i jednonedeljno praćenje posle izlaska 1. avgusta. Sada sledi detaljna analiza prikupljenih podataka kako bi se utvrdili efekti izolacije i unapredile buduće mere podrške.
SOLIS100: Šestoro iz šest zemalja završilo 100-dnevnu izolaciju u DLR-u u Kelnu
FILE PHOTO: The waxing Moon rises behind people close to the summit of Arthur's Seat in Holyrood Park, Edinburgh. (is associated with: «International 'crew' ends 100-day isolation study for space missions») Jane Barlow/PA Wire/dpa
Šestoro muškaraca i žena iz Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske i Portugala završilo je 100-dnevnu simulaciju izolacije u okviru studije SOLIS100 u istraživačkom centru Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i svemir (DLR) u Kelnu.
Cilj studije
Studija, sprovedena za Evropsku svemirsku agenciju (ESA), ima za cilj da ispita kako dugotrajne svemirske misije — poput onih na Mesec i Mars — utiču na fizičko i mentalno zdravlje članova posade, kao i na njihove performanse u ekstremnim uslovima.
Kako je izgledala simulacija
Učesnici su proveli više od tri meseca u zatvorenom, veštački osvetljenom prostoru bez prirodnog svetla, sa ograničenim resursima i bez ličnog kontakta sa porodicom i prijateljima. Snabdevanje je bilo ograničeno na nepokvarljive namirnice, a komunikacija sa podrškom za misiju odvijala se pretežno putem interkoma.
Dnevne aktivnosti obuhvatale su naučne eksperimente, prikupljanje medicinskih i bihevioralnih podataka, strogi program fizičkih vežbi i redovno održavanje stanice kako bi se što vernije simulovale potrebe pravih svemirskih misija.
Faze projekta i praćenje
Sam period izolacije trajao je 100 dana, a ceo projekat ukupno 126 dana kada se uračunaju pripremne i završne faze. Nakon napuštanja staništa 1. avgusta sprovedena je jednonedeljna faza praćenja tokom koje su prikupljeni dodatni podaci o fizičkom i kognitivnom stanju članova posade.
Šta sledi
Prema Anke Pagels-Kerp, direktorki odseka DLR-a, ovakva istraživanja su ključna za pripremu astronauta na mentalne i fizičke izazove budućih misija. Projektna liderka Amelie Therre naglašava da SOLIS100 teži standardizaciji podataka kako bi se mogla upoređivati i poboljšavati podrška posadama u budućnosti.
Istraživački tim sada pristupa detaljnoj analizi podataka prikupljenih pre, tokom i posle izolacije kako bi identifikovao dugoročne efekte i mogućnosti za poboljšanje protokola podrške posadama.
Rezultati će pomoći u planiranju bezbednijih i efikasnijih dugoročnih svemirskih misija, ali i doprineti razumevanju efekata izolacije i u drugim ekstremnim uslovima na Zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
