Rover Curiosity je 19.–20. juna snimio veliko polje poligonalnih pukotina u dolini Valle Grande koje se prostiru u svim pravcima vidljivim sa lokacije. Obrazac okružuje bute Miraflores (≈6 m) i predstavlja dosad najveći zabeleženi skup takvih formacija. Naučnici ispituju više teorija nastanka — od osušenog blata do termalne kontrakcije i kompresije sedimenta — kako bi razumeli ulogu vode u drevnom Marsu.
NASA Otkrila Gigantno 'More' Poligona Na Marsu — Novi Tragovi O Vodi?
Photo Credit: iStock
Rover NASA-e Curiosity poslao je jedan od najupečatljivijih snimaka Marsa: dno doline Valle Grande prekriveno velikim, saće-sličnim poligonima koji se protežu do horizonta. Panorama u 360 stepeni snimljena 19. i 20. juna prikazuje ove geometrijske pukotine u svim pravcima vidljivim sa mesta merenja.
Obrazac se nastavlja oko obližnjeg butea Miraflores, koji je visok oko 20 stopa (približno 6 metara) i na vrhu ima debeli sloj peska. NASA je navela da je Curiosity ranije uočavao manje oblasti sličnih formacija, ali da ništa nije zabeleženo u ovom opsegu.
“Videli smo mnogo fascinantnih pejzaža kroz Curiosityjeve oči, ali ovo more poligona nam je oduzelo dah,” rekao je Ashwin Vasavada, projektni naučnik misije Curiosity pri Jet Propulsion Laboratory u Kaliforniji.
Kako su nastale ove formacije?
Za sada ne postoji jedinstveno objašnjenje. Naučnici razmatraju nekoliko mogućnosti:
- Ispucalo blato koje se osušilo: poligoni mogu biti rezultat isušivanja mulja ili sedimenta koji je nekada sadržao vodu.
- Termalna kontrakcija (naizmenični topliji i hladniji uslovi): smene temperature mogle su izazvati skupljanje i pucanje površinskog materijala.
- Kompresija nakon zakopavanja: pritisak nadležećih slojeva mogao je istisnuti vodu iz sedimenta i oblikovati pukotine.
Curiosity prikuplja i hemijske podatke o stenama i sedimentima u toj oblasti kako bi naučnici mogli preciznije utvrditi koji proces (ili kombinacija procesa) je doveo do nastanka ovih poligona.
Zašto je to važno?
Jedan od ključnih zadataka Curiosityja je da utvrdi da li je drevni Mars nekada pružao vodu, hemiju i hranljive materije potrebne za mikroorganizme. Razumevanje načina na koji je voda oblikovala Mars pomaže istraživačima da unaprede modele klime, erozije i promena tla — što je korisno i za proučavanje surovih sredina na Zemlji.
Od sletanja 2012. godine, Curiosity je već otkrio kristale sumpora, meteorite i organske molekule koje bi mogle biti preteče RNA i DNA, a od 2014. godine sistematski čita sloj po sloj istorije planine Mount Sharp. Svaka nova formacija u steni daje dodatne podatke o geološkoj i klimatskoj prošlosti Marsa.
Tehnologija koja koristi i Zemlji
Misije poput Curiosityja podstiču razvoj autonomne navigacije, izdržljivih robota, kompaktnih senzora i naprednih sistema snimanja. Te tehnologije se mogu primeniti u inspekcijama infrastrukture, reagovanju na katastrofe i daljinskom monitoringu životne sredine na Zemlji, smanjujući rizik za ljude i štedeći vreme.
Naučnici iz NASA-e nastavljaju da detaljno analiziraju oblike i hemiju novootkrivenih poligona kako bi razjasnili njihov nastanak i šta oni mogu reći o drevnim uslovima na Marsu.
Pomozite nam da budemo bolji.
