WHO je saopštio da je aktuelno izbijanje ebole u DRC počelo u februaru, mesecima pre zvaničnog proglašenja 15. maja, pri čemu su rani slučajevi često pogrešno dijagnostikovani. Do sada je registrovano 4.200 potvrđenih slučajeva i najmanje 1.900 smrtnih ishoda. Izbijanje je uzrokovano retkim Bundibugyo sojem, za koji nema odobrenih vakcina; WHO je preporučila klinička ispitivanja Ervebo vakcine dok se radi na specifičnim kandidatima za Bundibugyo. Odgovor otežavaju sukobi, štrajkovi i dezinformacije.
WHO: Izbijanje ebole u DRC počelo u februaru — virus je bio ispred reagovanja
Workers with UNICEF's 'U-Report' group raise Ebola awareness at a market in Goma, DRC, June 24, 2026 [Daniel Buuma/Getty Images]
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) saopštila je da je aktuelno izbijanje ebole u Demokratskoj Republici Kongo (DRC) počelo u februaru, mesecima pre nego što je zvanično proglašeno 15. maja. Sekvenciranje virusa ukazuje da su se rani slučajevi često pogrešno dijagnostikovali kao malarija ili tifus, što je odložilo prepoznavanje epidemije.
Šta novo znamo
Prema zvaničnim podacima, do sada je potvrđeno 4.200 slučajeva ebole, uz najmanje 1.900 smrtnih ishoda. WHO upozorava da se novi slučajevi u nekim žarištima udvostručuju i da se epidemija širi brže nego što se sprovode mere za njeno obuzdavanje.
„Dakle, jurimo virus, virus je ispred nas,“
rekao je Mohamed Janabi, regionalni direktor WHO za Afriku, ističući da je zakašnjenje u identifikaciji i pogrešne dijagnoze doprinelo širenju.
Soj i vakcine
Ovo izbijanje izaziva retki Bundibugyo soj ebole, za koji trenutno ne postoje odobrene vakcine niti specifični tretmani. Rana laboratorijska testiranja bila su fokusirana na češći Zaire soj, pa su prvi slučajevi Bundibugyo soja ostali neprepoznati duže vreme.
WHO je preporučila početak opsežnih kliničkih ispitivanja na ljudima za vakcinu Ervebo — jedinu dosad licenciranu vakcinu protiv ebole, koja je bezbedna i efikasna protiv Zaire soja. Rani podaci ukazuju da Ervebo može pružiti određenu zaštitu i protiv Bundibugyo soja, ali stručnjaci smatraju da je razvijanje specifične vakcine za Bundibugyo poželjnije. Dva kandidata za Bundibugyo su u ranim fazama kliničkih ispitivanja, a treći kandidat se razvija.
Izazovi na terenu
Odgovor na epidemiju otežavaju višestruki faktori: štrajkovi neuplaćenih zdravstvenih radnika, pretnje i nasilje od pobunjeničkih grupa, velika populacija raseljenih lica bez pouzdanog pristupa vodi i sanitaciji, te raširene dezinformacije koje osporavaju postojanje ebole. Timovi za reagovanje suočavaju se sa teškim uslovima rada — udaljenim, neasfaltiranim putevima i povremenim manjkom zaštitne opreme.
Kontekst i značenje
Ovo izbijanje beleži se kao najbrže rastuće po stopi smrtnosti u odnosu na prethodne epidemije, uključujući i onu iz 2014–2016. u Zapadnoj Africi. Ranija iskustva pokazuju da su i druge epidemije bile proglašavane sa zakašnjenjem, što naglašava potrebu za bržim dijagnostičkim kapacitetima i snažnijim nadzorom.
Napomena: Informacije su zasnovane na izjavama WHO i vladinim podacima. Situacija je dinamična i brojke se mogu menjati kako se prikupljaju novi podaci.
Pomozite nam da budemo bolji.
