Objavljena je najveća 2D kolor mapa svemira: 5,6 biliona piksela sa skoro 4 milijarde objekata, sastavljena iz više od 263.000 ekspozicija tokom 2.285 noći. Obrada podataka trajala je osam nedelja na Perlmutter superkompjuteru (NERSC). Mapa služi kao baza za DESI-jev 3D program — koji je već zabeležio 47 miliona galaksija i kvazara — i pomaže u ispitivanju da li tamna energija slabi tokom vremena.
Objavljena Najveća 2D Kolor Mapa Svemira: 5,6 Biliona Piksela Sa Skoro 4 Milijarde Objekata
Astronomers just released a map of universe so big it contains 4 billion objects
Astronomi su objavili najveću do sada napravljenu dvodimenzionalnu kolor mapu svemira — sliku od 5,6 biliona piksela koja sadrži skoro 4 milijarde katalogizovanih nebeskih objekata. Mapa je sastavljena iz više od 263.000 ekspozicija prikupljenih tokom 2.285 noći u okviru DESI Legacy Imaging Surveys, projekta koji vodi Lawrence Berkeley National Laboratory. Podaci su javno dostupni kroz Legacy Survey Sky Viewer, gde i profesionalci i građani naučnici mogu da istražuju ceo snimak.
Kako je nastala mapa
Mapa nije jedna jedinstvena fotografija, već složeni mozaik snimaka sa nekoliko teleskopa, među kojima su 570-megapikselna Dark Energy Camera u Cerro Tololu (Čile) i Mayallov 4-metarski teleskop na Kitt Peaku (Arizona). Svaka ekspozicija je snimljena u različitim atmosferskim uslovima i pri različitim podešavanjima instrumenata, pa je njihovo ujedinjavanje zahtevalo oko godinu dana razvoja softvera. Samu obradu podataka izveo je Perlmutter superkompjuter u National Energy Research Scientific Computing Center (NERSC) u Berkeleyju — proces koji je trajao osam nedelja.
Zašto su potrebne 2D i 3D mape
Dvodimenzionalna mapa funkcioniše kao duboka fotografija neba: beleži pozicije i sjaje objekata u vidljivom i bliskom infracrvenom opsegu. Trodimenzionalna karta, koju stvara primarni DESI program, dodaje „treću dimenziju“ merenjem spektra svakog objekta kako bi se odredio crveni pomak i udaljenost. Pre nego što DESI izmeri udaljenost neke galaksije, mora prvo da je pronađe — i upravo u tome pomaže 2D Legacy Surveys mapa.
"Postalo je jasno da možemo da ostanemo bez galaksija koje treba posmatrati i bez neba — bolje da počnemo nešto da radimo po tom pitanju",
rekao je David Schlegel iz Berkeley Lab-a, koji radi i na DESI i na Legacy Surveys.
Rezultati i uticaj na DESI
Mapa je vodila selekciju ciljeva za DESI od juna 2026. godine. DESI je početno petogodišnje 3D istraživanje završio ranije — u aprilu — i zabeležio je 47 miliona galaksija i kvazara naspram prvobitnog cilja od 34 miliona, kao i više od 20 miliona zvezda iz naše galaksije. Kako DESI nastavlja posmatranja do 2028. godine, prošireni 2D katalog će podržati produženu misiju i omogućiti nove sledeće korake u analizi kosmoloških podataka.
Šta ovo znači za proučavanje tamne energije
Glavni naučni cilj ovih mapa je razumevanje tamne energije — misterioznog oblika energije koji čini ~70% ukupne energije univerzuma i odgovoran je za ubrzano širenje svemira. Rani rezultati DESI-a dali su značajnu naznaku: tamna energija možda nije konstanta, već bi mogla slabiti tokom vremena. Ako se to potvrdi dodatnim podacima i analizama, moraće da se preispita deo standardnog kosmološkog modela.
Dostupnost i dalje mogućnosti
Legacy Surveys mapa nije samo alat za DESI: ona predstavlja referentni izvor za narednu generaciju teleskopa i istraživanja. Podaci su javno dostupni kroz Legacy Survey Sky Viewer, što omogućava astronomima i građanima naučnicima da pretražuju skoro četiri milijarde objekata u potrazi za retkim ili neočekivanim fenomenima.
Pomozite nam da budemo bolji.
