Nova analiza drevne DNK otkrila je da skelet dugo poznat kao "stout man" zapravo pripada ženi-zlatarki iz ranog bronzanog doba, pre oko 4.000 godina. Uzorci pokazuju XX hromozome, starost oko 45 godina i artritis desnog zgloba koji odgovara radu sa alatima. Grob u Upton Lovellu sadržao je predmete vezane za zlatarstvo, a nalazi su deo istraživanja Ancient Genomics Laboratory pri Francis Crick Institute. Detaljna studija biće uskoro objavljena.
DNK Menja Priču: „Stout Man“ Iz Stonehengea Bio Je Žena‑Zlatarka
River pebbles from Devon Cornwall with gold traces. (Wiltshire Museum via SWNS)
Nova analiza drevne DNK promenila je tumačenje jednog od poznatih grobova iz doba Stonehengea: skelet decenijama nazivan "stout man" zapravo pripada ženi koja je radila kao zlatarka pre oko 4.000 godina.
Arheološka pozadina
Grob u Upton Lovellu na Salisbury Plainu prvi je iskopao William Cunnington 1803. godine. Na osnovu "veličine kostiju" tada je zaključeno da se radi o snažnom muškarcu. Tokom narednih decenija barrow je bio oštećen oranjem, a mesto je ponovo istraženo 2000. godine kada je Colin Shell izvadio ljudske ostatke i uočio tragove zlata na nekim kamenim alatima.
Fossil sponge cups - contained ochre for posihing. (Wiltshire Museum via SWNS)
Šta je otkrila DNK
Najnovija aDNA analiza uzoraka iz lobanje, zuba i prsta pokazala je prisustvo XX hromozoma, što ukazuje da skelet pripada osobi koja bi se po hromozomima klasifikovala kao žena. Osteološka analiza ukazuje da je preminula bila u kasnim četrdesetim, a prisustvo artritisa u desnom zglobu šake odgovara dugotrajnom korišćenju alata za rad sa metalom.
Predmeti iz groba i njihov značaj
Grob je sadržao niz predmeta povezanih sa zlatarstvom: alatke za oblikovanje i poliranje, čaše od fosilnih spužvi koje su se koristile za mešanje lepka ili adheziva, kao i borbenu sekiru koja je bila ponovo upotrebljena kao udarni i glačajući alat pri obradi zlata. Ovi nalazi podržavaju tumačenje da je osoba obavljala zanat zlatarstva.
(Wiltshire Museum via SWNS)
"Ovo istraživanje pokazuje koliko je važno omogućiti naučne analize muzejskih kolekcija. Prepisujemo priču, rušimo stereotipe i ističemo ulogu žena u ranom bronzanom dobu," kaže Lisa Brown, kustoskinja Wiltshire Museuma.
Širi kontekst i dalji rad
Istraživanje je deo rada Ancient Genomics Laboratory pri Francis Crick Institute u Londonu i uklopljeno je u izložbu "We Go Way Back", prvu britansku izložbu posvećenu drevnoj DNK. Detaljna naučna studija biće uskoro objavljena u recenziranom časopisu. Predmeti iz groba Upton Lovell G2a mogu se videti u Wiltshire Museumu u Devizesu.
Zašto je otkriće važno: rezultat menja prethodna pretpostavke zasnovane isključivo na fizičkim merama kostiju i pokazuje da su žene mogle imati centralne uloge u zanatima i ekonomskim aktivnostima zajednice u ranom bronzanom dobu.
Pomozite nam da budemo bolji.
