Nova DNK analiza otkriva da je kostur poznat kao Upton Lovell šaman pripadao ženi, ne muškarcu kako se verovalo. Ostaci, stari oko 4.000 godina, pokazuju XX hromozome, starost preko 45 godina i artritis desnog zgloba u skladu sa radom sa alatima za obradu metala. Pronađeni predmeti i tragovi zlata ukazuju na specijalizovanu zlatarsku delatnost koja je mogla imati i ritualni značaj. Nalaz preispituje rodne stereotipe u ranom bronzanom dobu i naglašava značaj drevne DNK u arheologiji.
„Nepobitan dokaz": Upton Lovell 'šaman' iz bronzanog doba bio je žena i zlatarka
Upton Lovell Shaman exhibit at the Wiltshire Museum. (photo credit: Wiltshire Museum)
Nova DNK analiza kostura poznatog kao Upton Lovell šaman pokazuje da osoba iz tog groba nije bila muškarac, kako se dugo verovalo, već žena koja je radila sa zlatom. Rezultati su predstavljeni na izložbi We Go Way Back u Francis Crick Institute u Londonu.
Analiza DNK iz lobanje, zuba i prstiju otkrila je prisustvo XX hromozoma, što ukazuje na biološki pol koji se u najčešćem slučaju povezuje sa osobama ženskog pola. Dodatne osteološke analize pokazuju da je verovatno bila starija od 45 godina u trenutku smrti i da je imala promene u desnom zglobu koje odgovaraju dugotrajnoj upotrebi alata za obradu metala.
Arheološki kontekst: Grob datira na otprilike 4.000 godina i prvi put je iskopan 1803. godine kod Upton Lovella, manje od 10 milja od Stonehengea. Uz posmrtne ostatke pronađeni su borbeni sekir, kameni alati sa tragovima zlata i plašt ukrašen perforiranim kostima životinja — predmeti koji su dugo smatrani pokazateljima metalurškog znanja i statusa.
David Dawson, direktor Wiltshire Museuma, rekao je za The Guardian da ovo otkriće "u potpunosti razbija ranije pretpostavke" i da preispituje uobičajenu predstavu da su metalurzi i ritualni lideri u bronzanom dobu bili isključivo muškarci. Pontus Skoglund iz Ancient Genomics Laboratory u Crick institutu ističe da su tehnološki napreci u oblasti drevne DNK omogućili odgovore koji su ranije bili nedostižni.
"Ovo je neoboriv dokaz da je žena bila aktivna u metaloprerađivačkoj delatnosti — tadašnjoj 'nauci svog doba'."
— David Dawson
Ranija istraživanja (2022) tima sa Univerziteta u Leicesteru identifikovala su neke od kamених alata kao šolje od fosilnih spužvi za mešanje lepka, dok su neke sekire prepravljane da služe za izdubljivanje i ravnanje zlatnih folija. To ukazuje na sofisticiran i specijalizovan zanat koji je mogao biti povezan i sa ritualnim ili magijskim praksama.
Potpuni podaci o istraživanju koje su sproveli naučnici iz Ancient Genomics Laboratory pri Crick institutu biće uskoro objavljeni u naučnom časopisu, navodi Wiltshire Museum. Muzejska kustoskinja Lisa Brown naglašava važnost omogućavanja pristupa muzejskim zbirkama za savremene naučne analize koje mogu promeniti istorijske narative.
Šta ovo znači: Otkriće menja interpretaciju društvene podelе rada u ranom bronzanom dobu i ističe ulogu žena u tehnički složenim obrtima kao što je zlatarska obrada. Primer Upton Lovell groba podstiče ponovni pregled pretpostavki o polu i statusu u arheologiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
