Studija objavljena u Current Biology pokazuje da su lokaliteti povezani s ljudskim aktivnostima sadržali 70% ženskih ostataka vunastih mamuta, dok su prirodna nalazišta bila pretežno muška (66%). Analiza drevne DNK obuhvatila je 521 uzorak starih 30.000–20.000 godina. Rezultati sugerišu da su ljudi iz pleistocena mogli ciljano loviti ženke ili češće nailaziti na njih zbog ponašanja čopora. Takođe je dokumentovan prvi zabeleženi slučaj X0/XX mozaicizma kod izumrle vrste.
Studija Otkriva: Lovci Iz Ledenog Doba Su Češće Ciljali Ženke Vunastih Mamuta
A mammoth tusk found in Wrangel Island in Russia.
Vunasti mamuti (Mammuthus primigenius) bili su jedan od najznačajnijih izvora hrane i sirovina za ljude u poslednjem glacijalnom maksimumu. Nova studija objavljena u časopisu Current Biology sugeriše da su ljudski lovci iz paleolita češće nalazili i akumulirali ostatke ženki mamuta nego mužjaka.
Velika analiza drevne DNK
Tim istraživača analizirao je genomsku DNK iz 521 uzorka mamutskih kostiju starih približno od 30.000 do 20.000 godina, prikupljenih na ključnim lokalitetima u današnjoj Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U poređenju sa ostacima iz razbacanih, prirodnih nalazišta, u arheološkim lokalitetima povezanima sa ljudskim aktivnostima zabeležen je jasno drugačiji polni sastav.
Rezultati
U prirodnim, dispersnim nalazištima dominirali su mužjaci (66%), što je u skladu s pretpostavkom da su usamljeni, često invazivniji mužjaci skloniji da nastradaju u prirodnim zamkama i da njihovi ostaci budu sačuvani. Nasuprot tome, u gomilama kostiju bliskim nalazištima sa tragovima ljudske prisutnosti 70% uzoraka su bile ženke.
Ovi podaci ukazuju na dve glavne mogućnosti: da su ljudi ciljano lovili ženke (npr. jer su bile manje ili pristupačnije) ili da su ženke u čoporima bile češće prisutne na rutama i mestima gde su ljudi takođe delovali, pa su lovci ili sakupljači češće nailazili na njihove ostatke.
Bones collected from an excavation in Langmannersdorf, Austria in 2025.Image: Marc Händel.
Arheološki dokazi i ponašanje
Projektilni vrhovi sačuvani u kostima potvrđuju da su lovci iz Gornjeg paleolita (otprilike pre 50.000 do 12.000 godina) povremeno direktno lovili mamute, iako su ljudi verovatno i sakupljali meso i materijal sa već uginulih životinja. Ako su vunasti mamuti imali socijalnu strukturu sličnu modernim slonovima — matrijarhalne čopore pod vođstvom ženki — susreti s takvim grupama mogli su biti opasniji, pa bi selekcija ciljeva mogla zavisiti od rizika, prilike i taktike lovaca.
Retko genetsko otkriće
Istraživači su takođe identifikovali jedan primer iz populacije na ostrvu Wrangel (Rusija) koji nije imao tipičan XX ili XY set hromozoma, već X0/XX mozaicizam. Taj tip genetske strukture, kod ljudi poznat kao Turner sindrom, do sada nije dokumentovan kod izumrlih vrsta.
» Ova studija pokazuje kako velika analiza drevne DNK može da osvetli ne samo evoluciju, već i ponašanje životinja i interakcije ljudi i životinja pre desetina hiljada godina.« — Love Dalén, koautor i evolutivni genomičar.
Studija naglašava vrednost povećanih uzoraka i interdisciplinarne saradnje arheologa i paleogenetičara za razumevanje kompleksnih odnosa između ljudi i divljih životinja u prošlosti.
Napomena: Kosti iz jednog iskopavanja u Langmannersdorfu, Austrija, korišćene su u studiji (slika: Marc Händel).
Pomozite nam da budemo bolji.
