Rat u Gazi ozbiljno ugrožava decu sa autizmom: uništene su škole, centri i rutine koje su bile ključne za njihov napredak. Nedostatak hrane i lekova doveo je do zdravstvenih komplikacija i pogoršanja ponašanja. Stručnjaci upozoravaju da prekid tretmana i stalne eksplozije izazivaju regresiju u govoru, ponašanju i socijalnim veštinama. Roditelji traže hitnu međunarodnu pomoć za lekove, opremu i rehabilitaciju.
Autizam i rat u Gazi: Deca bez terapije, rutine i bezbednosti
Psychological specialist Diaa Abu Aoun [Enas Abu Ghayad/Al Jazeera]
Khan Yunis, Pojas Gaze — Među ruševinama Khan Yunisa, 16-godišnji Ahmed Hatem al-Mahabeel steže ruku pod bradom — ponavljajući pokret kojim umiruje nervni sistem i pokušava da se izbori sa sećanjem na zvuk eksplozija.
Ahmed, koji ima autizam, izgubio je mesto u kojem se osećao najbezbednije: svoju sobu, školu i sportsku akademiju — sve uništeno tokom rata koji je porodica opisala kao razoran za celu zajednicu. Pre sukoba, Ahmed je uspevao da napreduje uz stručnu podršku; trenirao je fudbal, memorizovao Kuran i išao na časove engleskog.
Kako rat utiče na decu sa autizmom
Kontinuirano bombardovanje i raseljavanje ozbiljno narušavaju rutinu i uslove koji su ključni za decu sa autizmom. Stručnjaci u Gazi beleže pojačane napade panike, gubitak sna, samopovređivanje, tegobe sa varenjem i regresiju u govoru i socijalnim veštinama.
"Dete sa autizmom u potpunosti se oslanja na rutinu i mir da bi se osećalo bezbedno", rekao je psihološki specijalista Diaa Abu Aoun. "Kada je primorano da živi u šatoru usred neprekidnih eksplozija, mozak prima senzorni šok koji ne može da obradi."
U kampu Nuseirat 19-godišnji Muneer al-Haj sada reaguje stezanjem pesnica, laviranim hodom i glasnim vokalizacijama kad čuje vazdušne napade. Pre rata, Muneer je pohađao školu i pokazivao znakove napretka — komunikacijske sposobnosti i talenat za crtanje. Nedostatak lekova i prekid tretmana doveo je do pogoršanja simptoma.
Muneer al-Haj standing next to an exhibition board featuring his artwork at his school before the war [Enas Abu Ghayad/Al Jazeera]
Zdravstvene posledice i prekid terapija
Osim psihičkih posledica, rat i nestašice hrane doveli su do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Ahmed je, prema priči njegove majke, zbog teške neuhranjenosti i nedostatka proteina imao komplikacije koje su završile pucanjem slepog creva i naknadnom infekcijom rane. Zbog toga je morao na dodatnu operaciju.
Nestašica psihijatrijskih i antikonvulzivnih lekova primorala je lekare da smanjuju protokole lečenja; Muneeru je, na primer, davana pola tablete sedativa dnevno. Psiholozi upozoravaju da nagli prekid ili smanjenje doza može izazvati "rebound" efekat — povećane konvulzije, nasilne napade i veću sklonost ka samopovređivanju.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da između maja 2024. i aprila tekuće godine u Gazu nije ušao nijedan rehabilitacioni uređaj, dok su sve ustanove radile pod velikim ograničenjima. Palestinski Centar za Specijalno Obrazovanje je takođe uništen, a njegova bivša direktorka Arij Abu Sultan je ubijena, što je primoralo roditelje da preuzmu još veći deo terapijske uloge.
Šta traže roditelji i stručnjaci
Roditelji apeluju za hitnu međunarodnu pomoć: obezbeđivanje lekova, rehabilitacione opreme i mogućnosti za lečenje i rehabilitaciju izvan enklave. Reem Jarour iz organizacije Dolphins Association for Education and Community Development ističe da je predvidivo, stabilno okruženje "neurološki ventil sigurnosti" za osobe sa autizmom — i da njegovo iznenadno rušenje vodi do masovne regresije.
"Sva naša nada je da Ahmed dobije priliku da putuje u inostranstvo na lečenje i rehabilitaciju, da vrati ono što mu je rat uzeo", kaže njegova majka, Umm Ahmed.
Dok sukobi traju, porodice i stručnjaci u Gazi nastavljaju da beleže porast potreba i kritične praznine u uslugama koje su ranije omogućavale deci sa posebnim potrebama da napreduju.
Pomozite nam da budemo bolji.
