U Pojasu Gaze, umetnički prostori i muzičke radionice postali su važna utočišta za decu pogođenu ratom. Šesnaestogodišnja Maryam koristi crtanje da izrazi emocije i pronađe nadu nakon što joj je kuća bombardovana. Inicijative kao što je umetnički prostor koji vodi Abdullah al-Ghafri i programi Edward Said National Conservatory of Music pomažu deci da povrate osećaj stabilnosti i razviju otpornost. Stručnjaci ističu da umetnost nije zamena za terapiju, ali predstavlja značajan način emotivnog oslobađanja.
Umetnost Kao Spas: Kako Crtanje i Muzika Pomažu Deci Preživelima U Gazi
[Eman Abu Zayed/Al Jazeera]
Deir el-Balah, Pojas Gaze — Maryam, 16-godišnjakinja, sedi pred praznim papirom i drži olovku dok polako počinje prve linije crteža. Njene oči prate svaki detalj, a ruka se miče smireno, kao da na papiru stvara privremeni mir nasuprot haosu koji je okružuje.
Prostor za umetnost kao skrovište
U stvarnosti u kojoj se, kako mnogi opisuju, izraelski rat uvukao u svakodnevicu Gaze, Maryam pokušava da sebi stvori bar nekoliko sati normalnosti. Njena porodica je ostala bez doma nakon što je kuća bombardovana u januaru 2024. i danas živi kod bake u Deir el-Balah. Tokom sukoba je izgubila prijatelje i rodbinu, uključujući ujaka; od oktobra 2023. prema dostupnim izvorima poginulo je više od 73.000 Palestinaca.
Male umetničke radionice i prostori — jedan od njih smešten u kafeu na plaži u Deir el-Balah — postali su za mnogu decu utočište od svakodnevnog straha.
"Taj prostor mi je pomogao da se vratim sebi i ponovo otkrijem strast prema crtanju," kaže Maryam. "Svaki crtež mi daje osećaj da sam uspela da opišem deo onoga što osećam i prenesem ga ljudima na svoj način."
Inicijativa i izazovi
Prostor je pokrenuo 35-godišnji Abdullah al-Ghafri sa ciljem da deci i mladima pruži mesto za stvaranje i emotivno rasterećenje. "Ideja je proizašla iz potrebe i teške stvarnosti", kaže al-Ghafri, napominjući da su mnogi obrazovni i kulturni centri u Gazi uništeni ili oštećeni. Glavni problem je finansiranje: visoki troškovi zakupa i stalna potraga za donatorima otežavaju održavanje radionica.
Psihološki efekti umetnosti
Psihološkinja Asil Abu Shawish objašnjava da umetnost pruža deci način da izraze emocije koje im je teško verbalizovati. "Kada dete crta, peva ili svira, na neki način oslobađa pritisak i emocije nakupljene u njemu", kaže Abu Shawish, i dodaje da sigurni, predvidivi prostori daju osećaj kontrole i stabilnosti u uslovima stalnih promena.
A music performance at the Edward Said National Conservatory of Music in Nuseirat camp [Eman Abu Zayed/Al Jazeera]
Ona upozorava da umetnost nije univerzalni lek za sve posledice rata, ali može biti važan metod emotivnog oslobađanja i stvaranja sigurnih veza, posebno kada aktivnosti vode stručne osobe i traju tokom vremena.
Muzika kao način povezivanja
U Nuseiratu, Palestinian Student Care Association i Edward Said National Conservatory of Music nastavljaju muzičke radionice za decu u raseljenim zajednicama. Jabr Thabet, koordinator projekta, kaže: "Ne učimo samo muziku — pružamo deci trenutke normalnosti, radosti i druženja." Konzervatorijum je nastavio rad u privremenim prostorima nakon oštećenja filijale u Gazi, održavajući časove u Nuseiratu, Deir el-Balah i drugim raseljenim oblastima.
"Entuzijazam dece je ono što najviše impresionira," dodaje Thabet. "Dete koje ne može da priča o svom strahu često može da otkrije tu emociju kroz pesmu ili instrument."
Zaključak
Umetničke i muzičke inicijative u Gazi ne menjaju političku stvarnost niti uklanjaju patnju, ali pružaju deci male, ali značajne prostore za oporavak, izražavanje i očuvanje sopstvenog identiteta i nade. Za mnoge, crtanje ili pesma su prvi koraci ka psihološkom oporavku i socijalnoj obnovi u uslovima teške krize.
[Foto: Eman Abu Zayed/Al Jazeera]
Pomozite nam da budemo bolji.
