Viralni video koji je prikazivan kao snimak spaljenog muslimanskog sela u Nepalu zapravo potiče iz Iraka i prikazuje procesiju povodom Ašure. Originalni klip je 26. juna objavio irački fotograf Ali Shahid, a istu procesiju prate i snimci iračkih medija. Sukobi u Nepalu krajem jula 2026. doveli su do tri poginula, ali sporna snimka nije povezana sa tim incidentima.
Viralni video nije iz Nepala — prikazuje iračku Ašura procesiju, ne spaljivanje sela
Screenshot of the false post captured on August 11, 2026, with a red X added by AFP
Viralni snimak koji se delio kao dokaz sektaškog nasilja u Nepalu zapravo potiče iz Iraka i prikazuje procesiju povodom Ašure, potvrdila je provera AFP-a. Dok su krajem jula 2026. u Nepalu izbili smrtonosni sukobi između hindu i muslimanskih grupa, sporni video nije povezan sa tim incidentima.
Screenshot comparison of the falsely shared clip (L) and the Instagram video
Šta je tvrdnja
Na Instagramu i drugim mrežama pojavio se video sa tekstom koji tvrdi da su tokom Kanvar Yatre u opštini Dewanganj (distrikt Sunsari) dva hindusa ubijena, a da su potom meštani spalili celo muslimansko selo. Na snimku se vide žene u burkama i vatra koja obuzima štandske ili šatorske konstrukcije, pa je sadržaj predstavljen kao dokaz paljenja sela.
Screenshot comparison of falsely shared video (L) and Instagram video with corresponding visuals highlighted by AFP
Provera i istina
Obrnuta pretraga ključnih frejmova otkrila je verziju u višem kvalitetu koju je na Instagramu 26. juna postavio irački fotograf Ali Shahid. Fotograf je rekao AFP-u da video prikazuje reenactment i uličnu predstavu tokom procesije posvećene Ahl al-Baytu (Ašura) u Iraku, a ne nasilje u Nepalu.
Irački mediji, uključujući Karbala TV, takođe su objavili snimke istog događaja, a drugi irački Instagram nalozi dele slične klipove sa arapskim opisima koji navode da je reč o velikoj Ašura procesiji u Souq Al‑Shuyukh (Nasiriyah).
Kontekst Ašure i vizuelni elementi
Ašura je dan žalosti u šiitskom islamu kada vernici obeležavaju pogibiju Husajna na Karbali 680. godine. Prakse uključuju nošenje crne odeće, javne izraze tuge, ponekad i samoflagelaciju, kao i dramatične ulične izvedbe i procesije koje se često osvetljavaju vatrom. Ti elementi objašnjavaju zašto snimak izgleda emotivno i dramatično bez da je reč o napadu ili paljenju sela.
Šta se zaista dogodilo u Nepalu
Sukobi u Nepalu krajem jula 2026. izazvani su, prema izveštajima, sporovima oko glasne muzike i postavljanja verskih zastava tokom Kanvar Yatre. U nemirima su izgubljena tri života, a vlasti su uvele policijski čas u pojedinim opštinama. Važno je razdvojiti lokalne izveštaje i dokaze od spornog viralnog video-sadržaja.
Zaključak: Viralni video ne dokazuje spaljivanje sela u Nepalu — materijal potiče iz Iraka i prikazuje religijsku procesiju povodom Ašure.
Napomena: AFP je ranije demantovao i druge lažne tvrdnje o verskom nasilju u Nepalu; ovaj slučaj je još jedan primer kako snimci iz jedne regije bivaju pogrešno predstavljeni kao dokazi događaja u drugoj.
Pomozite nam da budemo bolji.
