HateAid je podneo krivičnu prijavu protiv Mete i nekoliko nemačkih prodavaca, tvrdeći da Ray‑Ban Meta Wayfarer i slični modeli omogućavaju snimanje ljudi bez njihovog znanja i krše nemačke zakone o digitalnoj privatnosti. Prijava je podneta ZIT-u i zasniva se na saveznom zakonu koji zabranjuje prodaju uređaja za prikriveno snimanje. BNetzA prati tržište, ali za sada ne vodi formalnu istragu. HateAid posebno upozorava na porast digitalnog nasilja usmerenog protiv žena.
HateAid Podneo Krivičnu Prijavu Protiv Mete Zbog Ray‑Ban Meta Wayfarer Naočara
FILE PHOTO: The updated Meta smart glasses are seen during the Meta Connect event at the company's headquarters in Menlo Park, California, U.S., September 27, 2023. REUTERS/Carlos Barria/File Photo
Frankfurt, 12. avgust — Nemačka organizacija za digitalna prava HateAid podnela je krivičnu prijavu protiv kompanije Meta i nekoliko trgovaca u Nemačkoj koji prodaju pametne AI naočare, među kojima je najistaknutiji model Ray‑Ban Meta Wayfarer. Organizacija tvrdi da uređaji krše nemačke zakone o privatnosti jer omogućavaju snimanje ljudi bez njihovog znanja.
Šta stoji u prijavi
HateAid je prijavio upravu Mete, delove proizvođača naočara EssilorLuxottica (uključujući Ray‑Ban), kao i maloprodaje Fielmann, Apollo‑Optik, Mister Spex i MediaMarkt tužilačkom odeljenju za digitalni kriminal u Frankfurtu (ZIT). Prijava se, kako navode, zasniva na saveznom zakonu o digitalnoj zaštiti podataka koji zabranjuje prodaju komunikacionih uređaja dizajniranih za prikriveno snimanje ljudi.
"Nema mesta gde možete pobeći od pametnih naočara. Morate u svakom trenutku očekivati da ćete biti snimljeni i potom izloženi na internetu," izjavila je izvršna direktorka HateAid-a Josephine Ballon.
Mister Spex je saopštio da nije formalno obavešten o prijavi i da ozbiljno shvata zaštitu privatnosti kupaca. Ostale navedene kompanije i ZIT nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.
Stav regulatora
Savezna mrežna agencija za digitalne komunikacije (BNetzA) ranije je navela da su povezani uređaji namenjeni prikrivenom audio ili video snimanju zabranjeni. Agencija je saopštila Reutersu da pomno prati tržište pametnih naočara, ali da za sada ne vodi formalnu istragu. "Posedovanje, uvoz ili prodaja pametnih naočara nisu zabranjeni... sve dok je funkcija snimanja jasno vidljiva, na primer putem optičkog signala," rekao je portparol BNetzA.
Emiter SWR je u julu izvestio da državna agencija za zaštitu privatnosti iz Hamburga preduzima pravne korake protiv upotrebe pametnih naočara.
Šira zabrinutost
HateAid upozorava na rast slučajeva digitalnog nasilja zasnovanog na slikama, koje se pretežno odnosi na žene. Organizacija smatra da pametne naočare mogu omogućiti prikriveni nadzor maskiran u svakodnevni predmet, što dodatno ugrožava bezbednost i privatnost ranjivih grupa.
Priča je deo šireg nadzora i pravnih provera oko upotrebe nosivih uređaja koji mogu snimati, a koji su sve prisutniji na tržištu.
Pomozite nam da budemo bolji.
