Predsednik Vladimir Putin je po prvi put posetio Kurilska ostrva, izazvavši oštar protest Japana koji te teritorije naziva "Severnim teritorijama". Putin je obišao fabriku za preradu ribe na ostrvima i prethodno boravio na Sahalinu gde su izvodjene mornaričke vežbe. Spor oko ostrva traje decenijama — ključni pokušaji rešenja iz 1956. i nakon 1991. nisu doveli do sporazuma.
Putin Prvi Put Posetio Kurilska Ostrva — Tokio Uputio Oštar Protest
In this pool photograph distributed by the Russian state agency Sputnik, Russia's President Vladimir Putin shakes hands with officers onboard the Russian Navy's guided missile cruiser Varyag during the final stage of a Pacific Fleet's naval drills on far eastern Sakhalin Island on August 13, 2026. (Gavriil Grigorov)
Predsednik Rusije Vladimir Putin u četvrtak je prvi put posetio dalekoistočna Kurilska ostrva, što je izazvalo oštar protest Japana koji takođe polaže pravo na taj arhipelag.
Kremlj je objavio video snimke Putinove posete, a ruski mediji su preneli da je predsednik obišao fabriku za preradu ribe i bio poslužen kavijarom. Pre dolaska na Kurile, Putin je boravio na obližnjem ostrvu Sahalin, gde su ruske pomorske snage izvodile vojne vežbe.
Agencija RIA Novosti je javila da je na Sahalinu održan i sastanak posvećen "obezbeđivanju bezbednosti istočnih granica Rusije".
Pozicija Japana
Japan je glasno osudio posetu. Ministar spoljnih poslova Toshimitsu Motegi u izjavi je naglasio da Tokio smatra da su ta ostrva istorijski i po međunarodnom pravu sastavni deo japanske teritorije.
"Severne Teritorije... istorijski i po međunarodnom pravu predstavljaju sastavni deo teritorije Japana, i Vlada Japana snažno protestuje protiv ove posete." — Toshimitsu Motegi
Poreklo spora i strateški značaj
Četiri osporavana ostrva (na ruskom Kunashir, Habomai, Shikotan i Iturup; na japanskom Kunashiri, Habomai, Shikotan i Etorofu) deo su velike vulkanske grupe ostrva koja se pružaju od Kamčatke prema severnom japanskom Hokaidu. Sovjetski Savez je okupirao arhipelag 1945. godine, pošto je objavio rat Japanu 8. avgusta, nekoliko dana pre završetka Drugog svetskog rata.
Nakon rata, oko 17.000 japanskih stanovnika je prognano iz regiona, a Sovjetski Savez je uspostavio vojno prisustvo. Danas na ostrvima živi oko 20.000 ruskih državljana u surovim klimatskim uslovima, ali područje ima značajne resurse — bogata ribolovna polja i ležišta zlata i srebra.
Tokom Hladnog rata ostrva su imala visoki strateški značaj kao pomorsko i vazduhoplovno uporište. Postojali su i diplomatski pokušaji da se reši spor: 1956. godine Nikita Hruščov je sugerisao mogućnost vraćanja dva ostrva u okviru mirovnog sporazuma, ali pregovori koji su vođeni i nakon raspada SSSR-a 1991. nisu doneli konačno rešenje.
Širi kontekst i posledice
Ova poseta dolazi u trenutku kada su odnosi Moskve i Tokija već narušeni, posebno posle početka pune ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, dok su rusko-kineski i rusko-severnokorejski odnosi jačali. Poseta ruskog predsednika može dodatno otežati bilateralne pregovore i obuzeti diplomatske napore za normalizaciju odnosa.
Zaključak: Putinova poseta Kurilima ponovo je podsetila na nerešen teritorijalni spor između Rusije i Japana koji traje decenijama i čije rešenje trenutno ne izgleda izvodljivo bez velikih diplomatskih ustupaka i kompleksnih međunarodnih pregovora.
Pomozite nam da budemo bolji.
