Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović podneo je tužbu protiv Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) zahtevajući poništenje odluke kojom mu se stavlja na teret da nije prijavio 11 komada vatrenog oružja u izveštaju за 2022. godinu. Advokatica tvrdi da tadašnji zakon nije izričito zahtevao prijavljivanje oružja i ukazuje na proceduralne i pravne greške u odluci ASK-a. ASK odgovara da donosi odluke na osnovu dokaza i ističe potrebu većeg standarda transparentnosti kod nosilaca visokih funkcija. Predmet ide pred Upravni sud, gde će biti razjašnjeno koji pravni propis je merodavan i da ли je procedura ASK-a bila zakonita.
Đukanović tužio ASK: Spor oko neprijavljenih 11 komada vatrenog oružja ide pred Upravni sud
Getty © Filip Filipovic / Stringer
Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović podneo je tužbu protiv Agencije za sprečavanje korupcije (ASK), tražeći od Upravnog suda poništenje odluke kojom je konstatovano da je u godišnjem izveštaju o prihodima i imovini za 2022. godinu nije prijavio vlasništvo nad 11 komada vatrenog oružja.
Šta navodi tužba
Punomoćnica bivšeg predsednika, advokatica Ana Đukanović, u tužbi od 17. jula navodi da je odluka ASK-a nezakonita zbog „bitnih povreda pravila postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava“. Tužba posebno ističe da zakon koji je važio u trenutku podnošenja izveštaja za 2022. nije izričito propisivao obavezu prijavljivanja vatrenog oružja niti ga je izdvajao kao posebnu kategoriju pokretne imovine.
Odluka ASK i podaci MUP-a
Agencija je krajem juna utvrdila da je Đukanović prekršio propise jer u redovnom godišnjem izveštaju za 2022. nije prijavio 11 komada vatrenog oružja evidentiranih na njegovo ime. ASK se u odluci pozvao na podatke Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP): za devet od 11 komada postojali su oružni listovi za držanje i nošenje, dok su za dva izdati oružni listovi za držanje.
Pravni okvir i ključni argumenti
Punomoćnica naglašava da je tadašnji zakon zahtevao prijavljivanje pokretnih stvari vrednijih od 5.000 evra ili stvari za koje postoji obaveza registracije (primeri: motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi), ali nije eksplicitno navodio vatreno oružje. Advokatica navodi da ASK u odluci nije utvrdio tržišnu vrednost oružja niti objasnio zašto to nije relevantno za primenu odredbe.
U tužbi se dalje ukazuje na to da je noviji propis iz 2024. godine, za razliku od ranijeg, izričito naveo oružje među pokretnim stvarima koje podležu prijavljivanju, što je važan element spora pri oceni retroaktivnosti i primene norme.
Procedura i stavovi strana
ASK je u odluci naveo da je postupak pokrenut 5. marta ove godine po službenoj dužnosti, „u vezi sa medijskim navodima“, nakon provere imovine i prihoda. Iz Agencije su potvrdili da su primili tužbu i da će u predviđenom roku dostaviti odgovor i spise Upravnom sudu. Kristina Braletić je navedena kao rukovodilac institucije.
Đukanović je tokom postupka pred ASK-om, kako je prenošeno, nije osporavao vlasništvo nad oružjem, već je tvrdio da nije imao nameru da ga prikrije i da je imovina evidentirana kod nadležnih organa. ASK je odbacio taj argument pod obrazloženjem da se od nosilaca visokih javnih funkcija očekuje viši standard u pogledu transparentnosti imovinskog stanja i poštovanja zakonskih obaveza.
Mogući razvoj pred sudom
Tužba otvara važna pitanja: da li se primenjuje pravni okvir koji je važio u trenutku podnošenja izveštaja za 2022. i da li je ASK правно правилно применио каснији пропис. U nastavku postupka Upravni sud će ocenjivati zakonitost odluke Agencije, valjanost proceduralnih primedbi tužilaca i relevantnost izmene законске регулативе из 2024. године.
Zaključak: Predstojeća sudska rasprava mogla би razjasniti granice obaveza prijavljivanja imovine за nosioce javnih funkcija и utvrditi da ли је ASK оправдано одредио da непријављивање 11 komada оружja није обичan previd.
Pomozite nam da budemo bolji.
