Peter Sorensen, posrednik EU za dijalog Beograda i Prištine, tvrdi da pregovori donose rezultate, uključujući napredak u slučaju nestalih i praktične aranžmane za građane. On kaže da dijalog koji posreduje počiva na Rezoluciji UN 64/298 (2010), ali strane se razlikuju po pitanju statusa. Sorensen nije odgovorio da li je podrškom sprovođenju spornog Zakona o strancima narušio statusnu neutralnost niti zašto je EU podržala sprovođenje pre povratka oko 250.000 Srba.
Sorensen: Dijalog Beograd–Priština Donosi Rezultate, Ali Ostaje Neodgovoreno Pitanje Neutralnosti
© Photo by Erkin Keci/Anadolu via Getty Images
Peter Sorensen, posrednik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, izjavio je da pregovori traju i donose konkretne rezultate, kao što su napredak u slučaju nestalih osoba i praktični aranžmani koji utiču na svakodnevni život građana. Ipak, neke ključne nedoumice i dalje ostaju otvorene.
Šta je Sorensen rekao
Sorensen je u intervjuu za list Danas ponovio da, po njegovom mišljenju, ne postoji alternativa procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Naglasio je da je dijalog kojim posreduje zasnovan na Rezoluciji UN 64/298 (2010), kojom je pozdravljena spremnost EU da posreduje, i da države imaju različite stavove o statusu teritorije.
Posrednik je takođe istakao stav Evropske unije da su Ohridski sporazum i Aneks za sprovođenje obavezujući za obe strane i da oni predstavljaju deo evropskog puta, te da EU očekuje da obe strane ispune preuzete obaveze.
Otvorena pitanja i kritike
Sorensen nije odgovorio na pitanje da li je njegova intervencija i podrška sprovođenju spornog "Zakona o strancima" formalno narušila statusnu neutralnost posrednika i princip iz Rezolucije SB UN 1244. Nije dao ni objašnjenje zašto je EU podržala sprovođenje tog zakona pre nego što je njena misija, prisutna na KiM od 2008. godine, omogućila povratak oko 250.000 Srba proteranih tokom perioda pod UN protektoratom.
U javnosti, posebno među mnogim Srbima, praktični aranžmani dogovoreni u dijalogu ponekad se osećaju kao udar na lične interese i bezbednost, što dodatno komplikije prihvatanje sporazuma.
Praktična pitanja: radne dozvole i prelazna rešenja
Iz teksta koji se spominje u intervjuu proizilazi da su, prema novim rešenjima, Srbi na Kosovu i Metohiji u određenim slučajevima u obavezi da imaju dozvole za rad. Kao privremeno rešenje za tu situaciju navodi se da je EU posredstvom dijaloga pomogla da se pronađe prelazna formula koja ublažava neposredne posledice po radnike i poslodavce.
Zaključak
Dijalog koji vodi EU beleži konkretne pomake, ali ostaju ključna politička i pravna pitanja bez jasnih odgovora. Transparentnost u vezi sa ulogom posrednika i objašnjenja za poteze koji utiču na statusnu neutralnost ostaju prioriteti za javnost i strane u pregovorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
