Istraživanje tima predvođenog dr Nithinom Sivadasom analizira više od milion merenja solarnog vetra (1995–2019) i dovodi u pitanje pojam "geomagnetnog zasićenja". Nakon korekcije nesigurnosti od približno 30%, raniji "plafon" u odgovoru Zemljinog magnetnog polja skoro je nestao, što implicira linearniji rast atmosferskih struja sa jačanjem solarnog vetra. Posledice: najekstremnije solarne oluje mogu nanositi veću štetu satelitima, GPS-u i energetskim mrežama nego što su raniji modeli procenjivali.
Novo Istraživanje Osporava Teoriju O 'Zasićenju' Zemljinog Magnetnog Polja
Photo Credit: iStock
Naučnici predvođeni dr Nithinom Sivadasom (NASA Goddard) i dr Mariom Walach (Lancaster University) dovode u pitanje dugo prihvaćenu ideju o "geomagnetnom zasićenju" — tvrđenju da Zemljino magnetno polje ima jasno izražen plafon tokom najjačih solarnih oluja.
Pozadina i problem merenja
Već decenijama se podaci o solarnom vetru u velikoj meri oslanjaju na merenja sa letelica na tački L1 (prva Lagrangeova tačka), na oko 1 milion milja od Zemlje. Autori upozoravaju da uslovi u solarnom vetru mogu da se promene tokom prelaska od L1 do Zemlje, a procene vremena putovanja nisu potpuno precizne. Takva nesigurnost može učiniti da solarni vetar deluje intenzivnije nego što zapravo stiže do Zemljinog magnetnog okruženja.
Metod i ključni nalazi
Tim je primenio statističko modelovanje na više od milion merenja s perioda 1995–2019. Nakon što su u analizu uveli korekciju nesigurnosti procenjenu na najmanje 30%, ranije uočeni zakrivljeni obrazac "zasićenja" postao je skoro linearan. To sugeriše da struje u gornjoj atmosferi nastavljaju da rastu sa jačanjem solarnog vetra i da navodni plafon može biti statistička artefakcija izazvana netačnim ulaznim podacima.
Praktične implikacije
Ovo otkriće ima važne posledice: ako Zemljin odgovor nema očiglednu gornju granicu, najjače solarne oluje mogle bi izazvati veće štete nego što pokazuju postojeći modeli — istraživači ukazuju da u nekim ekstremnim uslovima uticaji mogu biti i do ~dvostruko veći, iako su najređi događaji loše uzorkovani.
"Magnetno polje naše planete zaista odlično štiti od mnogih efekata svemirskog vremena i često se oni manifestuju samo kao smetnje ili prelepe aurore," rekla je dr Maria Walach.
"Međutim, postoje ekstremni slučajevi kada sateliti neočekivano gube orbitu, ili kada gubimo komunikaciju i GPS signale. Ako ne postoji gornja granica odgovora naše planete, modeli za ekstremne slučajeve moraju to da uzmu u obzir," dodala je Walach.
Potencijalno povećani rizici pogađaju satelite, GPS i radio-komunikacije, avijaciju, elektroenergetske mreže i izloženost zračenju za astronaute i pilote. Autori pozivaju na ažuriranje modela ekstremnog svemirskog vremena i na veći oprez pri proceni retkih, ali katastrofalnih scenarija.
Zaključak: Iako su veoma intenzivne solarne oluje retke, nedovoljno uzorkovani ekstremni događaji zahtevaju reviziju pretpostavki u modelima — posebno one da Zemljin magnetni odgovor jednostavno dostiže fiksni maksimum.
Pomozite nam da budemo bolji.
