Masovno beskućništvo u Kini razotkriva društvene pukotine — vlasti terminologiju menjaju u „raspršene osobe“

Kineske vlasti su promenile terminologiju: ono što se ranije označavalo kao „prosjački beskućnici“ sada se zvanično klasifikuje kao „raspršene osobe“. Ta promena naziva podvlači ozbiljnost problema — beskućništvo u Kini, prema dostupnim izvorima, naglo se pogoršava.

Podaci i razlog za zabrinutost

Prema izveštaju iz prethodne godine, u Kini je procenjeno oko 47,5 miliona ljudi bez krova nad glavom. Ta brojka, za koju postoje velike razlike među izvorima, više je od pet puta veća od zvanično prijavljenog stanja u prepandemijskoj 2020. godini. Sa pogoršanjem ekonomskih prilika u tekućoj godini, realan broj ljudi na ulicama verovatno je i veći.

„I ja sam bio šokiran tim statističkim podacima“, kaže Chen Lei, kulturni kritičar iz Pekinga. „Želim da im ne verujem.“ Ipak, Chen dodaje da je i sam uočio veći broj ljudi koji spavaju na trotoarima i provode vreme u javnim parkovima, a na internetu kruže fotografije i snimci takvih prizora.

Ko su beskućnici i zašto su mladi posebno ugroženi

Podaci ukazuju da su disproporcionalno veliki deo beskućničke populacije mladi ljudi. Rast nezaposlenosti među mladima, kao i pritisci na tržište rada — uključujući ubrzanu automatizaciju i usporavanje ekonomskog rasta posle pandemije — često se navode kao glavni uzroci. U gradovima kao što je Šenžen, gotovo 3.000 mladih dnevno posećuje partijske centre gde dobijaju besplatan Wi‑Fi, klimatsku kontrolu, hranu i vodu.

Društveni i politički kontekst

Analitičari i komentatori smatraju da beskućništvo u Kini nije samo ekonomski problem već i simptom dubljih društvenih promena i rastuće otuđenosti. Pokreti poput "lying flat" (ležati ravno) i "letting it rot" (neka trune) često se tumače kao pasivni oblik otpora prema sistemu koji mnogima ne nudi ekonomske ili političke perspektive.

„Tužna je stvarnost da kinesko društvo proživljava duboku, sistemsku malaksalost“, rekao je Charles Burton iz think‑tanka Sinopsis.

Istovremeno, strože državne kontrole — od cenzure medija do šireg uticaja vlasti na kulturu i obrazovanje — dodatno narušavaju osećaj lične slobode kod nekih slojeva društva.

Socijalni kredit i marginalizacija

Mnogi ulični beskućnici imaju niske ocene u sistemu socijalnog kredita, što im onemogućava pristup osnovnim uslugama: otvaranje bankovnih računa, kupovinu voznih karata ili apliciranje za određene poslove. Zbog toga su socijalno i ekonomski dodatno marginalizovani.

Demografske posledice

Studije i komentari ukazuju da Kina beleži pad fertiliteta — stopa plodnosti prema procenama pala je oko vrednosti 1,0, znatno ispod 2,1 potrebne za demografsku stabilnost. To otvara ozbiljna pitanja o budućem demografskom razvoju države i mogućem smanjenju broja stanovnika u drugoj polovini XXI veka.

Zaključak

Masovno beskućništvo u Kini, naročito među mladima, predstavlja kombinaciju ekonomskih, tehnoloških i političkih faktora. Dok neki traže uzroke u ekonomskim pritiscima i automatizaciji, drugi ukazuju na širi društveni umor i autoritarne prakse koje dodatno ograničavaju mogućnosti za promenu. Bez sistemskih odgovora na nezaposlenost mladih, obezbeđivanje pristupa osnovnim uslugama i poboljšanja socijalne zaštite, problem bi mogao postati dublji i dugotrajniji.

Napomena: članak sadrži navode i mišljenja analitičara i autora koje odražavaju interpretaciju dostupnih podataka i komentara, a ne nužno konsenzus svih eksperata.