Od barikada do "Parka mira": Kako su Srbi 27 godina branili most na Ibru

Glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici decenijama je simbol podele i mesto povremenih sukoba — od barikada 2011. do pokušaja reintegracije kroz međunarodne pregovore i radove. U tekstu se hronološki prati kako je most postao i ostao ključna tačka bezbednosti, politike i lokalnog identiteta na severu Kosova.

Barikade 2011: odgovor severa

U leto 2011. godine, kada su prištinske vlasti uz podršku specijalnih snaga ROSU i helikoptera KFOR-a pokušale preuzimanje prelaza Jarinje i Brnjak, Srbi na severu Kosova su podigli barikade. Saobraćaj ка severu Kosova bio je praktično blokiran, a jedna od najvećih barikada postavljena je na glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Na severnoj strani konstrukcije preko kolovoza istovareni su kamioni pune tonaže sa betonom i šljunkom; barikadu su čuvali i kontrolisali poznati "mostađije" — branitelji mosta iz Severne Mitrovice.

Park mira i protesti 2014.

U leto 2014. uklonjeno je deo betona sa mosta, ali je na severnoj strani одмах postavljen "Park mira" — betonske žardinjere sa drvećem i cvećem koje su blokirale prolaz motornih vozila. Cilj je bio da se spreči potencijalni prodor sa juga u srce severnog dela grada.

Samо nedelju dana nakon postavljanja, 22. juna 2014. održani su masovni protesti na južnoj strani mosta pod parolom "Ili vi, ili mi". Tokom sukoba čuli su se rafali, pucnji šok-bombama i povici nacionalističkih parola; osetio se i miris suzavca. Kordon kosovske policije probijen je kamenom i pritiskom demonstranata, ali su ih zaustavile snage EULEX-a i KFOR-a, uključujući američke i nemačke jedinice.

U sukobima su povređena dva novinara, oko 14 pripadnika kosovske policije i deset civila; pet osoba je uhapšeno.

Pregovori, radovi i sporovi (2015–2017)

Most postaje predmet dijaloga Beograda i Prištine. U zaključcima Radne grupe za slobodu kretanja (25. avgusta 2015.) navedeno je da će EU finansijski podržati revitalizaciju mosta i okoline. Planom je bilo predviđeno da izvođač 15. oktobra 2015. zatvori obe strane mosta nepokretnim barikadama i ograniči pristup tokom radova, a da most bude otvoren najkasnije do kraja juna 2016.

Radovi su započeti u oktobru 2015. ali su kasnili. U avgustu 2016. Dogovoren je novi start radova, a kao krajnji rok za otvaranje postavljen je 20. januar 2017. Tokom jeseni 2016. ponovo su iskrsli sporovi oko saobraćajnih rešenja i bezbednosti: na severnoj strani izgrađen je kružni tok i, u decembru 2016., srpska strana podigla je betonski zid iza kružnog toka koji je onemogućio direktan pristup sa mosta u Ulicu Kralja Petra. Zbog sigurnosnih tenzija radovi su više puta obustavljani, pa most nije otvoren po predviđenim rokovima.

Novo vreme: pritisci, tehnički pregledi i alternativni mostovi (2017–2025)

U narednim godinama prisustvo KFOR-a i međunarodnih patrola ostalo je konstantno. U aprilu 2017. radovi su privremeno obustavljeni zbog pogoršane bezbednosne situacije, a kasnije su se strane sporazumele da KFOR, EULEX i lokalna policija pojačaju prisustvo u zoni mosta.

U aprilu 2023. albanski odbornici u skupštini Opštine Severna Mitrovica, izabrani na izborima koje su Srbi bojkotovali, glasali su za otvaranje glavnog mosta, što je izazvalo prigovore Beograda i lokalne srpske zajednice. EU i UNMIK su pozivali na rešavanje pitanja kroz dijalog, bez jednostranih poteza. U avgustu 2024. prištinske vlasti organizovale su tehničko ispitivanje mosta i ocenile da je konstrukcija bezbedna, ali most nije svejedno otvoren.

U 2025. godini izgrađena su dva nova mosta preko Ibra u Mitrovici (jedan za motorna vozila nizvodno i jedan pešački uzvodno), čime je u velikoj meri smanjen praktičan značaj glavnog mosta, iako on ostaje simbolički važna tačka.

Simbolika, žrtve i brojke

Nakon rata 1998–1999. Ibar je postao linija razdvajanja Kosovske Mitrovice na srpski sever i albanski jug. Glavni most je dugo čuvan uz prisustvo lokalnih branitelja — "mostađija" — i međunarodnih snaga. Tokom 25 godina, od 1999. do danas, zabeleženo je više od 1.000 incidenata na i oko mosta; dvoje ljudi je ubijeno, oko 250 Srba teško je povređeno, dok je veći broj zadobio lakše povrede.

Zaključak: Glavni most na Ibru ostaje ključna tačka tenzija i simbol podele u Mitrovici. I dok tehnička rešenja i alternativne saobraćajnice smanjuju njegov praktičan značaj, njegova politička i emotivna vrednost za lokalne zajednice i dalje utiče na svaki pokušaj promene statusa i pristupače bezbednosnih rešenja.