Masovni sargassum na Atlantiku dostiže rekordne razmere — posledice za plaže, turizam i surfovanje

„Ako se previše približim ili provodim previše vremena uz obalu, počnu da mi gore oči i pluća, a po reči mog lokalnog lekara, moguće su i nepoznate i trajne posledice,“ napisao je Surferov dopisnik Owen James Burke iz Lesser Antilla u maju.

Sargassum — slobodno plutajuća smeđa makroalga — već je decenijama sastavni deo Atlantskog okeana, naročito u Sargasso moru. Na otvorenom moru predstavlja važno stanište i sklonište za brojne vrste, od riba mahi mahi do morskih kornjača. Međutim, kada se velike površine sargassuma nasuku na obale, počinje niz problema za zdravlje, lokalnu ekonomiju i aktivnosti na vodi.

Šta je Great Atlantic Sargassum Belt (GASB)?

GASB je povezana traka sargassuma koja se formira i širi od 2011. godine, protežući se kroz tropski Atlantski okean od zapadne obale Afrike do Meksičkog zaliva. Biomasa se brzo povećava: 2025. je registrovan rekord od 37,5 miliona tona, a do kraja maja 2026. evidentirano je oko 28,9 miliona metričkih tona sargassuma. Laboratorija za optičku okeanografiju Univerziteta Južnog Florida (USF) proglasila je 2026. „velikom godinom sargassuma“ sa stvarnim potencijalom da nadmaši dosadašnji rekord.

Uticaji na obale i ljude

Kada se sargassum nasloni na pesak i počne da se razlaže, oslobađa gasove kao što je sulfid vodonika (koji ima miris trulog jajeta) i druge iritanse. Ti gasovi mogu izazvati peckanje očiju, iritaciju disajnih puteva i tegobe kod osoba sa astmom ili drugim respiratornim problemima. Gusti tepisi sargassuma otežavaju veslanje ili mogu zagušiti daske za surfovanje; na plažama stvaraju neprijatan miris i estetiku zbog koje turisti odustaju od kupanja i odmora.

Pored toga, sargassum često nosi sitne, žareće organizme (npr. larve određenih meduza) koje iritiraju kožu i podsećaju na iskustvo surfovanja u prisustvu morskih uši.

Ekonomija i troškovi čišćenja

Uklanjanje sargassuma postalo je redovan i skup deo održavanja plaža. U Majamiju je čišćenje sargassuma godišnje stavka od oko 9 miliona USD u okviru ukupnog budžeta za održavanje plaža od 11 miliona USD. Studija Woods Hole Oceanographic Institution procenjuje da Florida može izgubiti oko 5 milijardi USD godišnje zbog direktnih i indirektnih posledica sargassuma (manjak turista, zatvoreni ugostiteljski objekti, smanjeni prihodi od rekreacije).

Koje oblasti su najugroženije i šta posetioci mogu da urade

Najranjivije su obale okrenute na istok koje su izložene trgovinskim vetrovima i glavnom pravcu dolaska GASB. Zaštićene, zapadno okrenute plaže ponekad su manje pogođene. Putanja i gomilanje sargassuma zavise od složene kombinacije okeanskih struja, vetrova i vremenskih uslova, zbog čega je situacija promenljiva i često neproračunljiva.

Praktični saveti za posetioce i surfere:

• Pre putovanja proverite mape i sledova sargassuma (sargassum trackers) i lokalne izveštaje plaža.
• Ako imate respiratorne probleme, izbegavajte boravak blizu velikih naslaga koje se razlažu.
• Na plaži koristite zaštitu oka i isperite kožu čistom vodom ukoliko osetite iritaciju.
• Pratite lokalne preporuke za čišćenje i odlaganje biomase — ne palite je i ne ostavljajte velike gomile blizu turističkih sadržaja.

Šta dalje?

GASB je globalni, dinamičan problem sa uticajem na ekologiju, javno zdravlje i privredu obalnih zajednica širom Kariba, Meksičkog zaliva i istočnog Atlantika. Dok naučnici prate i unapređuju metode praćenja i uklanjanja, turistički i lokalni menadžmenti moraju planirati dugoročne budžete za čišćenje i prilagoditi strategije upravljanja obalama.

Izvor: Surfer (objavljeno 17. avgusta 2026.), podaci USF Optical Oceanography Lab i Woods Hole Oceanographic Institution.