Nova studija u The Lancet Planetary Health pokazuje da su prethodne procene rizika od toplote za starije osobe potcenjene jer su se zasnivale na podacima od mladih, zdravih ispitanika. Pri +1,5°C oko 22% ljudi preko 60 godina biće izloženo opasnoj vrućini najmanje mesec dana godišnje, a svaki dodatni stepen dodaće ~1 milijardu ljudi. Pri +3°C najugroženiji regioni mogli bi imati višemesečne, danonoćne opasne uslove. Autori pozivaju na hitno smanjenje emisija i prioritetne planove hlađenja za starije.
Toplota Opasnija Za Starije Nego Što Se Misli — Nova Studija Upozorava
Heat beyond the level the elderly can tolerate will affect 'far more people than previously estimated', the researchers warned (ROMAIN PERROCHEAU)
Nova američka studija modeliranja, objavljena u časopisu The Lancet Planetary Health, upozorava da su rizici koje rastuće temperature izazvane klimatskim promenama predstavljaju za starije osobe znatno potcenjeni.
Istraživanje, predvođeno timom sa Stanford University, objavljeno je u jeku izuzetno toplog leta na severnoj hemisferi, kada su ekstremne temperature obarale rekorde i doprinele hiljadama preuranjenih smrti.
Kako su došli do ovih zaključaka
Dosadašnje procene zasnivale su se na merenju wet-bulb temperature (koja kombinuje temperaturu i vlažnost), ali su eksperimentalni podaci poticali uglavnom od mladih i zdravih odraslih osoba. Autori nove studije iskoristili su svežije eksperimentalne podatke koji uključuju ispitanike starije od 60 godina — grupu koja manje znoji, često ima slabiji rad srca i više hroničnih bolesti — i potom modelirali uticaj toplotnih uslova do 2100. godine pod različitim scenarijima zagrevanja.
Glavni nalazi
Prvi značajan rezultat je da će pri porastu globalne temperature od 1,5°C u odnosu na predindustrijske nivoe, oko 22% ljudi starijih od 60 godina biti izloženo „neprihvatljivoj“ vrućini barem jedan mesec godišnje.
Svaki dodatni stepen zagrevanja dodaće otprilike milijardu ljudi koji će doživeti još jedan mesec opasne kombinacije toplote i vlažnosti izvan granica koje njihova tela mogu podneti.
Ako se zagreje za 3°C, najugroženiji regioni — naročito Južna Azija i Persijski zaliv — mogli bi da dožive opasnu toplotu danonoćno tokom tri uzastopna meseca godišnje.
Države sa najvećim rizikom su one sa velikim nivoom siromaštva i ograničenim pristupom rashladnim rešenjima, poput Indije, Pakistana, Bangladeša, Mjanmara i Nigera.
Autori upozoravaju da „neprihvatljiva vrućina može sve češće podsticati unutrašnje raseljavanje i prekogranične klimatske migracije“, što otvara nove političke i humanitarne izazove.
Preporuke i implikacije
Studija poziva na hitno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i na prilagođavanje javnog zdravlja: prioritetne mere za starije ljude u planovima za zaštitu od vrućine, širi pristup klimatizaciji i javnim hladnim centrima, sistemi ranog upozoravanja i bolja pripremljenost zdravstvenih službi.
Autori napominju da se većina smrtnih ishoda od toplotnih talasa dešava u zatvorenom prostoru, što dodatno ističe važnost dostupnog i sigurnog hlađenja.
Studija dolazi u trenutku kada su požari, dugotrajni talasi vrućine i suše poharali Evropu tokom jednog od najtoplijih leta u zabeleženoj istoriji, a prognoze ukazuju da naredna godina može biti još toplija.
Zaključak: Rizik toplotnog stresa za starije osobe veći je nego što se ranije mislilo, a bez hitnih klimatskih i javnozdravstvenih mera posledice po javno zdravlje i migracione tokove mogu biti velike.
Pomozite nam da budemo bolji.
