Iranski parlament usvojio nacrt zakona protiv 'spoljnih infiltracija' — širok nadzor nad akademijom, medijima i kulturom

Teheran — Parlament pod dominacijom tvrdolinijaša usvojio je opšti okvir predloga zakona predstavljenog kao sredstvo za suzbijanje spoljnih "infiltracija", s posebnim fokusom na akademsku zajednicu, medije i kulturni sektor. Predlog je izazvao široku zabrinutost stručnjaka, javnosti i delova same vlade zbog mogućih ograničenja ličnih sloboda i međunarodne saradnje.

Šta predviđa predlog

Prvobitni nacrt sadržao je 19 članova, dok je nedavno objavljena ažurirana verzija proširena na 33 člana. Pre nego što postane zakon, tekst mora da prođe konačnu ratifikaciju u parlamentu i odobrenje moćnog 12-članog tela poznatog kao Savet čuvara, što može potrajati nedeljama ili mesecima.

Predloženi zakon definiše širok spektar aktivnosti koje bi morale biti podložne kontroli: objavljivanje, razmena statistika i podataka, stipendije, naučna saradnja, medijski rad, istraživački uzorci, finansijske transakcije, uvoz robe i usluga, pravno savetovanje i umetnička produkcija. Zemlje bi bile razvrstane u tri nivoa nadzora, pri čemu se Sjedinjene Države i Izrael očekuju u najstrožem, prvom nivou.

Portal i obaveze registracije

Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi da uspostavi centralni portal na kojem bi se registrovao širok spektar aktivnosti povezanih sa inostranstvom — uključujući i razmenu izveštaja, podataka i statistika. Postojeće aktivnosti morale bi biti prijavljene u roku od tri meseca od puštanja portala u rad.

Kaznene odredbe i posledice

Predlog predviđa krivične sankcije za neodobrene kontakte: neautorizovani razgovori ili intervjui sa medijima koje vlast smatra neprijateljskim mogu dovesti do kazne zatvora od šest meseci do nekoliko godina. Najstroža odredba navodi da delovanje po svesti pod stranim usmeravanjem, koje šteti bezbednosti ili poverenju javnosti u državu, može nositi do 30 godina zatvora.

Umetnički i kulturni sadržaji podržani ili usmeravani iz inostranstva posebno su izloženi: filmovi, muzika, knjige i druga dela koja dovode u pitanje verska pravila, prikazuju Iran negativno ili promovišu "antiislamsku kulturu" mogu biti zabranjeni, kažnjeni novčano ili trajno onemogućeni za proizvodnju.

Izuzeća i kritike

Aktivnosti oružanih snaga, Ministarstva obaveštajnih poslova i učešće političara u relevantnim inostranim aktivnostima izuzeti su od obaveze registracije. Ipak, visoki zvaničnici u vladi — uključujući Majida Ansarija, zamenika za pravna pitanja predsednika Masouda Pezeškijana — javno su se izjasnili protiv predloga, upozoravajući da zakon može da ograniči naučnu saradnju, pogorša odliv mozgova i naruši ustavna prava građana.

„Ovaj plan bi nametnuo ozbiljna ograničenja naučnom radu i otežao akademicima pristup međunarodnim kolegama“, rekao je Ansari za državni medij.

Pravni stručnjaci, među kojima i profesor Kambiz Norouzi, ocenjuju da su neki delovi nacrta u suprotnosti sa osnovnim pravima građana i da će tekst verovatno biti izmenjen pre konačnog usvajanja — ali su zabrinuti što su parlamentarni poslanici već podržali niz ograničavajućih mera.

Reakcije medija i društva

Unutar Irana, mediji su podeljeni: ultrakonzervativni listovi kao što je Kayhan podržavaju zakon i poručuju da bi se njega trebali bojati samo oni sa skrivljenim stranim vezama, dok reformistički listovi i nezavisni stručnjaci alarmiraju javnost zbog rizika po slobodu komunikacije. Državni i lokalni mediji izveštavaju o mogućim problemima za studente u inostranstvu i povratnike koji su učestvovali u protestima.

Na društvenim mrežama vest izaziva i strah i crni humor, a mnogi korisnici izražavaju zabrinutost za sopstvenu bezbednost i moguće posledice pri saradnji sa stranim institucijama.

Šta dalje?

Nacrt sada čeka dalje korake: raspravu u parlamentu i proveru Saveta čuvara. Krajnji oblik zakona, eventualne izmene i datum eventualnog usvajanja još nisu poznati, a posledice za akademsku i kulturnu scenu u Iranu mogle bi biti dalekosežne.